Муслимани славе рамазански Бајрам

Рамазански бајрам, најрадоснији празник муслимана у цијелом свијету, наступа у понедјељак завршетком светог мјесеца рамазана и траје три дана.

Низ је традиционалних свечаности и обичаја који су карактеристични за прославу овог празника. Чиста и мирисна одијела, куће и сокаци симболи су бајрамског празника у БиХ.

У току Бајрама муслимани/Бошњаци практикују облачење најљепше одјеће и свечаних одијела које имају. Они имућнији чак купе нову одјећу и обуку је како би у новом руху прославили овај свети муслимански празник.

Када иду на Бајрам-намаз, муслимани практикују одлазак у џамију једним, а повратак другим путем. У току клањања Бајрам-намаза у џамији се уче текбири више него у другим пригодама, а послије обављања намаза слиједи честитање Бајрама комшијама, родбини и пријатељима.

По повратку из џамије, Бајрам се обиљежава унутар најближе породице. Бајрамска софра, односно бајрамски ручак, неизоставни је дио традиционалног обиљежавања Бајрама. Она мора бити специјална: домаћини постављају сто користећи најљепши столњак, тањире и прибор за јело које имају у кући. Ручак је изузетно обилан, а неке од традиција налажу да мора укључивати најомиљеније јело сваког члана породице.

Најчешћи бајрамски ручак у БиХ почиње супом или чорбом, након чега слиједи вариво, сарма, босански лонац и слична јела. Слиједе пите, па печено месо с поврћем. Бајрамски специјалитети су бегова чорба, босански лонац, хаџијски ћевап, различите долме и сарма. На столу су незаобилазне и различите пите. Слаткиши су битан елемент трпезе, а најчешће су то баклава, ружице, туфахије и халва. Некад давно код бх. муслимана био је обичај да се служи шербе (кухани напитак од воћа), а данас су то углавном сокови.

Први дан Бајрама се углавном проводи у кругу породице, која се окупља код најстаријих чланова. Том приликом се размјењују честитке и бајрамлуци, а наредних дана се обилазе комшије, даља родбина и пријатељи. У појединим мјестима пракса је да се први дан Бајрама проведе у кругу породице, а другог дана се обилазе мезарја. Други дан Бајрама је уједно и дан шехида, док је трећи дан предвиђен за дружење с пријатељима и познаницима.

Празник представља посебну радост за дјецу. Бајрам банка или бајрамлук је нешто што се чека и чему се радује. Обичај је да дјеца обилазе старију родбину и комшије и да буду даривани новцем, чоколадом или бомбонима. Дјеца су некада родитељима Бајрам честитала љубљењем у десну руку, а родитељи узвраћају дјеци љубљењем у чело и даривањем уз хајр-дову. Тај обичај се у БиХ понегдје очувао до данас.
Муслимани позивају и комшије других вјера да заједно с њима прославе Бајрам. На тај начин се ширио дух толеранције и дијелила радост благдана.

Дани уочи Бајрама су познати по испуњавању исламских обавеза, односно зеката (садака или помоћ сиромашнима).

Хусеин еф. Кавазовић,  реис-ул-улема ИЗ у БиХ, упутио је честитку у поводу Рамазанског бајрама свим муслиманима у земљи и свијету.

"Живимо у увјетима озбиљне социјалне кризе. Велики број наших људи остао је без икаквих материјалних средстава за живот, а многи и без властитог дома. Они су сада испит наше савјести. Не може заједница бити сигурна ако се у њој гази људско достојанство, угрожавају животи и имовина људи. Браћо и сестре, склапајмо пријатељства гдје год можемо. Залажимо се за истину кад год видимо да се жели натурити лаж. Избјегавајмо свађе и препирке о ономе у чему нема користи, а у чему је штета очита. Праштајмо једни другима јер то учвршћује везе међу људима и народима. Свима, муслиманима и муслиманкама у домовини Босни и Херцеговини и Санџаку, у Хрватској, Словенији, Србији и дијаспори желим сретне и берићетне бајрамске дане. Проведимо их онако како је то у нашој традицији: с породицом, родбином и пријатељима. Бајрам шериф мубарек олсун!", стоји у честитки.

Централна бајрамска свечаност данас ће бити одржана у Гази Хусрев-беговој џамији у Сарајеву. Бајрам-намаз ће имамити и бајрамску хутбу одржати реис-ул-улема Хусеин еф. Кавазовић.

Извор: Независне новине