И Срби очекују повољну пресуду

Суд у Холандији прогласио је кривом ову државу за смрт најмање 300 Бошњака из Сребренице у јулу 1995, па "расту" шансе да би исти исход могао бити и у случају тужбе Срба за злочине над српским цивилима, које су починили Бошњаци из заштићене зоне Сребреница.

Та зона је била под контролом холандског контингента који је морао гарантовати безбједност свим цивилима, а тужбу холандском правосуђу поднијели су представници Републике Српске прије 5 година.Злочини у Сребреници никада се не би догодили да су припадници УНПРОФОР-а испоштовали Резолуцију Савјета безбједности УН број 819 којом је 16. априла 1993. Сребреница проглашена заштићеном зоном УН.

Том резолуцијом, као и споразумом који су у мају 1993. потписали командант Главног штаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић и тадашњи командант бошњачке армије генерал Сефер Халиловић, предвиђен је прекид сукоба и потпуна демилитаризација енклава Сребреница и Жепа.

Међутим, 28. дивизија Другог корпуса Армије БиХ никада није разоружана, тако да је и даље свакодневно из заштићене зоне Сребреница нападала српска села у околини, у којима је чинила невиђене злочине над српским цивилима.

Потврдио је то и амерички војни аналитичар Ричард Батлер свједочећи пред Хашким трибуналом као вјештак Тужилаштва у предмету против пензионисаног генерала Војске Републике Српске Здравка Толимира. Он је тада јасно рекао да заштићена зона Сребреница никада није до краја демилитаризована и да за то одговорност сноси и УНПРОФОР.Батлер је током припремања својих извјештаја наишао на бројне документе који потврђују да је команда Армије БиХ наређивала својим јединицама у заштићеним зонама Сребреница и Жепа да континуирано изводе борбена дејства из заштићених зона да би Војска Српске повукла дио својих снага са сарајевског ратишта.

Пред судијама Хашког трибунала Батлер је тада рекао да су их припадници Армије БиХ на подручју Сребренице ометали у извршењу њиховог мандата, али да извјештаји о томе никада нису стизали до надлежних у сједишту УН.До сједишта ове свјетске организације очигледно никада нису стигли ни извјештаји о злочинима над српским цивилима у Подрињу које је починио Насер Орић и припадници његове јединице.Само у 1992. и 1993. муслиманска војска до темеља је спалила 50 српских села и у њима звјерски убила 1.250 српских цивила.

О тим злочинима Тужилаштву Хашког Трибунала достављено је 1.649 различитих поднесака из којих се јасно види да су за те злочине одговорни Насер Орић и његови сљедбеници.Ти документи годинама "сакупљају прашину" у Хашком трибуналу. Међу њима је и писмо групе официра Осме оперативне групе Армије БиХ из Сребренице које је упућено сарајевском недјељнику "Слободна Босна", непосредно послије уласка српских снага у Сребреницу у јулу 1995.

Ријеч је о писму чију су аутори Смајо Мандић, Екрем Салиховић, Мирсад Дедић, Амир Шиљак и Мурат Авдић - сви носиоци највишег војног одликовања Армије БиХ - "Златног љиљана"."У рано љето /уочи пада Сребренице/ команда Другог корпуса наредила нам је да покренемо нападе на непријатеља из заштићене зоне, са задатком да упослимо агресорске снаге на широком подручју фронта, све до сарајевске области. Ово се показало као самоубиство за Сребреницу и дало алиби агресору да нападне заштићену зону", стоји, између осталог, у том писму.

Кап која је прелила чашу због које је Војска Републике Српске напала на Сребреницу био је напад муслиманских снага из заштићене зоне Сребреница на српско село Вишњица, које се налази на подручју општине Милићи.

Тај злочин догодио се 26. јуна 1995. Бошњачки официри тада су се хвалили да су у том селу убили 40 "четника", а заправо страдали су, као по обичају, стари, жене и дјеца.О свакодневним муслиманским нападима из заштићене зоне Сребреница на околна српска села свједочио је у Хагу и француски генерал Филип Морион. Када се вратио у Париз написао је књигу под насловом "Ријеч војника".

Међутим, док је био у БиХ, ништа није предузео да спријечи нападе муслиманских војника из заштићене зоне."Плави шљемови" нису разоружали муслиманске снаге у Сребреници, нити су реализовали Резолуцију Савјета безбједности број 819. Због тога су одговорни за смрт многих српских цивила.