Бебе у журби долазе на свијет

Стално повећање броја царских резова и других интервенција не значи и мање ризика на порођају за мајку и новорођенче. Само у 18 одсто случајева постоје медицински разлози за ндукцију порођаја.

Чини се да се медицина никада више није мешала у природни ток порођаја - царски рез, индукција, епидурал, разни медикаменти убрзавају, али и компликују рађање. И док медицински индикован царски рез доприноси бољој порођајној нези и спасавању живота, поставља се питање зашто су ове интервенције све масовније и онда када за њима нема потребе.Сваки трећи порођај у САД завршава се царским резом, а стопа ових интервенција није мања ни у многим другим земљама - у Бразилу, на пример, половина беба се роди на овај начин.

Иако се царски рез често ради без јасних медицинских разлога, неке објективне појаве, ипак, доприносе овом растућем тренду. Према Америчком удружењу акушера и гинеколога, неки од разлога пораста удела царских резова су све већи број близаначких и вишеплодних трудноћа, све већа гојазност трудница, старије труднице и све већи број оних чије су трудноће ризичне, наводи часопис „Тајм“.

Царски рез, иако најозбиљније, свакако није једино мешање медицине у природни ток порођаја. У највећем броју породилишта у свету, убрзавање порођаја лековима је рутинско, а проценат давања индукције у последње две деценије се, према подацима Америчком удружењу гинеколога и акушера, удвостручио. Епидурал, локална анестезија за обезбољавање порођаја у већини породилишта на Западу даје се рутински. То није последица само „наваљивања“ медицинског особља већ пре свега жеље жена да порођај учине што мање болним или га обезболе.Од 4,3 милиона Американаца који за годину дана дођу на свет, само пет одсто се роди потпуно природно. Према истраживањима у развијеним земљама, у просеку, сваки пети порођај је медицински индукован пре пуног термина, 41. недеље трудноће.

Некада је ипак, индуковање порођаја најсигурније за мајку, бебу или обоје. Ако плод показује знаке патње и успореног раста, увек је боље мајку што пре породити. Исто важи и ако је из неког разлога мајчино здравље угрожено, на пример, због превисоког крвног притиска, неконтролисаног дијабетеса или неког ургентног здравственог проблема.

Према статистици Центра за контролу болести, двоструко више жена добило је индукцију на порођају 1997. у односу на 1989, а до 2003. године тај број је порастао за још 20 одсто. Сасвим сигурно да број компликација не расте том брзином, већ је водећи разлог у пракси медицинских центара да се пацијенти, па и труднице на порођају, смењују „као на траци“.

Иако је царски рез интервенција која годишње спаси велики број беба, забрињава податак из истраживања да само у 18 одсто случајева постоје медицински разлози за индукцију порођаја. Лекари, који су у 44 одсто случајева они који предлажу убрзавање природног тока порођаја, морају да буду свесни да таква пракса може чак да удвостручи ризик да се порођај заврши царским резом. Без обзира на то што делује комфорније и лакше за трудницу, царски рез је озбиљна операција, после које опоравак траје најмање четири до шест недеља.

Иако чини порођај веома комфорним и највећи број породиља је узима и без сугестије гинеколога, неки истраживачи сматрају да и локална анестезија може да има негативан утицај на порођај.

Сматра се да епидурална анестезија мења хормонску равнотежу током порођаја, коју тело само формира. На пример, инхибира се стварање бета-ендорфина, који омогућава мамама да се „искључе“ и концентришу на порођај. Такође, смањује се лучење окситоцина, чији је ниво највиши тачно током истискивања плода. Уз епидурал, ниво окситоцина не порасте довољно, па жена практично нема помоћ свог тела док рађа.

Убрзавање порођаја последица је у већој мери гужве и недовољног капацитета медицинског особља у породилиштима, пре него користи за мајку у бебу од што бржег порођаја. Напротив, порођај који природно крене и одвија се својим током, уз праћење свих виталних функција, мањи је стрес за бебу од рапидног, убрзаног, порођаја. Чак и 20 сати прве фазе порођаја (за прворотке) не мора да буде разлог за царски рез, ако је са плодом и трудницом све у реду. Спор порођај не би смео да буде разлог за царски рез, ако су сви остали параметри у реду, напомињу представници Удружења гинеколога и акушера.

Зато што индукција повећава ризик од царског реза, не би требало да се користи пре 41. недеље трудноће, осим у случајевима који су строго медицински индиковани. Ако је све у реду, треба пустити да порођај крене природно, тек тада је беба у потпуности спремна за рођење, а са њом и мајчино тело да на најбољи могући начин уради оно за шта га је природа веома добро припремила - роди дете.

ДА ЛИ ЈЕ “ЦАРСКИ“ НЕОПХОДАН?

Ако је медицински индикован, царски рез је сјајна операција од које користи имају и мајка и беба. Али, пре одлуке о овој хируршкој интервенцији лекари би требало да добро размисле и у одлучивање укључе пацијенте.

* Близаначка трудноћа није сигурна индикација за царски рез.

* Карлични положај бебе не мора да буде апсолутна индикација за царски рез.

* Споро отварање није индикација за царски рез (нарочито ако је са мајком и бебом све у реду).

* Уочено је статистички да проценат царских резова расте пред празнике и викенде, што говори да процене лекара нису увек објективне.