Срби су грађани другог реда у Хрватској

Прелепљивање налепница с хрватском заставом преко двојезичних табли на државним институцијама у Вуковару, које су извршили представници удружења бранитеља, потврђује да су Срби у Хрватској грађани другог реда и да закон за њих не важи, оценио је  председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта.

Линта је истакао да посебно забрињава то што је хрватска полиција мирно посматрала противуставну и противзакониту акцију представника бранитељских удружења.

Он сматра да Срби у Хрватској нису могли ништа друго ни да очекују, с обзиром да су највиши хрватски званичници, пре два дана у Окучанима, на обележавању 19. годишњице акције "Бљесак", рекли да је то "велики дан за Хрватску и дан победе и дан одбране њене слободе и демократије".

Ниједном речју нису поменули српске жртве и уставну и законску обавезу државе да процесуира одговорне за убиство 283 Срба, медју којима 57 жена и деветоро деце у акцији "Бљесак", упозорио је Линта.

Линта је позвао Европску комисију, посебно комесара за правосуђе Вивијан Рединг, да затражи од Хрватске да поштује у пракси, а не само декларативно, Уставни закон о правима националних мањина који је усвојен још 2002. године.

Спровођење поменутог закона била је једна од обавеза коју је Хрватска преузела током преговора о поглављу 23 "Правосуђе и људска права“.

У наведеном закону и онима који из њега произилазе, Срби имају право на слободну употребу српског језика и ћириличног писма у општинама и градовима где их је више од 33 одсто, подсетио је Линта.

Он је навео да према резултатима пописа из 2011. године, Срби то право треба да остваре у 21 општини и два града - Вуковару и Врбовском.

"Хрватска не поштује у пракси одредбу Уставног закона о правима националних мањина, који Србима гарантује пропорционално запошљавање у општинама и градовима где их је више од 15 одсто и у жупанијама гдје их је више од пет одсто", предочио је Линта.