БиХ у дуговима до гуше, новац иде на фотеље

Према подацима Централне банке БиХ закључно са јулом ове године, вањски дуг БиХ износи 7 милијарди и 229 милиона КМ.

Република Српска 15.08.2013 | 18:38 Према подацима Централне банке БиХ закључно са јулом ове године, вањски дуг БиХ износи 7 милијарди и 229 милиона КМ. Највећи дио се односи на дуговања међународним и регионалним финансијским институцијама. Ако се узме у обзир да је прије три године, дакле прије претходних општих избора тај дуг износио 5 милијарди и 234 милиона КМ, а новој власти требало да се конституише готово годину дана, просјечно нас је ова власт годишње задуживала милијарду КМ. Према извјештају Централне банке БиХ за прво полугодиште ове године вањски дуг БиХ износи више од 3,5 милијарди еура. Уколико се зброји и унутрашњи дуг, БиХ је задужена око 11 милијарди еура. У посљедње двије године дуг је повећан за једну трећину, углавном због задуживања код међународних финансијских институција. Но проблем је што се новац од кредита који се подижу троши на јавну администрацију, а нема улагања у опоравак привреде или отварање нових радних мјеста. „Привреда је у колапсу и нећемо се очигледно и даље тиме бавити. Нама ће само паре ићи да ова администрација и огромна бирократија ’функционишу’ и да се сачувају фотеље. За мене је поразан податак за тако малу привреду оволико блокираних рачуна. Јер за привреду пара нема, грцаће и даље, дугују им владе, онда они дугују даље, и тако једни другима, и идемо у спиралу неликвидности, несолвентности. И даље се вртимо у том ковитлацу, а резултат је оволико блокираних фирми за које нико не зна како ће уопште изаћи на зелену грану“, каже економистица Светлана Ценић. Рате за кредитна задужења из године у годину расту, а грађани који немају апсолутно никакав утицај да заштите средства која уплаћују кроз разне даџбине, песимистично закључују да ни њихови унуци неће моћи отплатити растрошност садашњих политичара. Економисти упозоравају да је БиХ већ у дужничком ропству, али ништа не чини да побољша ситуацију. Професор Миленко Станић упозорава да БиХ иде путем Грчке и Португала. „Имовине за продају углавном је нестало, посебно у РС, нешто ресурса је сачувано у Федерацији БиХ, као што су Телеком и Електропривреда. Остала је могућност кредитног задужења. Међутим, претходна кредитна задужења су толико висока да пристигле рате за отплату тих раније узетих кредита су толике да једноставно улазимо у један круг зачараног дужничког ропства“, наводи Станић. Без плана за излаз из економске провалије Професорица Азра Хаџиахметовић и заступница у државном парламенту каже да власт у БиХ нема ни вољу ни план да земљу извуче из економског колапса. „Има довољно стручних људи и довољно потенцијала, али, нажалост, нема довољно политичке воље код кључних судионика на политичкој сцени у БиХ, дакле оних који и носе одговорност за тренутно стање ствари, да се суоче са економском ситуацијом. Не постоји довољно ни политичког консензуса нити филинга о општем интересу. То је оно кључно што недостаје у неопходном старту да се суочимо са посљедицама тешког економског и социјалног стања“, оцјењује Хаџиахметовић. А нерад владајуће структуре упозорава и економски аналитичар Вањскотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић. „Власти БиХ готово да нису ништа урадиле на три неопходна циља која су требали подузети. То су финансијска консолидација, покретање неопходних економских и политичких реформи и привлачење страних инвестиција. Неминовно је кресање огромне потрошње која иде скоро до 50 посто од укупног ГДП-а“, упозорава Хасић. И овог љета радници свакоднено штрајкују због неисплаћених плаћа и уништавања предузећа. У јулу ове године блокирано је више од 62.000 рачуна предузећима. Нити на ову ситуацију власт нема одговор. Економистица Светлана Ценић каже: „С једне стране паре се расипају. Кад затреба, онда се лијепо сагну, пољубе руку, трче да испуне све услове – јер треба пара. А онда се бусамо како смо ми велики, снажни, јаки, ми ћемо показати цијелом свијету... Којем цијелом свијету, кад те цијели свијет финансира? Хајдемо вратити то привреди, па кад привреда тако ојача, биће и вама, и мени, и свима ће бити.“ Но, поражавајући подаци нису забринули политичаре који су већ други мјесец на годишњим одморима. Заслужено, кажу - морали су ове године преживјети и протесте гладних и незадовољних грађана.