Ранковић срушен да не би наслиједио Тита

Пад Александра Ранковића Леке, блиског сарадника Јосипа Броза Тита,  један је од најконтроверзнијих догађаја у историји комунизма у Србији и Југославији.

Република Српска 09.08.2013 | 09:30
Ранковић срушен да не би наслиједио Тита
Пад Александра Ранковића Леке, блиског сарадника Јосипа Броза Тита,  један је од најконтроверзнијих догађаја у историји комунизма у Србији и Југославији. Овај догађај ни до данас није разјашњен, а поједини стручњаци сматрају да је Ранковић “склоњен” управо да не би наследио Броза.Како је за Радио Глас Русије рекао научни сарадник Института за савремену историју Срђан Цветковић ова дешавања повезана су и са чувеним Брионским пленумом и сменом Ранковића. - Пад Александра Ранковића је може се рећи, један од најконтроверзнијих догађаја у историји комунизма у Србији и Југославији. Он се десио под још увек неразјашњеним околностима и заправо од пада Ранковића и нешто пре њега се може уочити полако и на неки начин растакање Југославије као државе и растакања партије и службе безбедности. Ранковић је човек који је ипак био југословенских убеђења. Сам је био ожењен Хрватицом. Не само да је био приврженик те југословенске идеје, већ и лично врло одан Јосипу Брозу Титу – каже Цветковић и додаје: - То је био за њега један врло неочекиван догађај: сам тај Брионски пленум и његов пад. Он је нападан за прислушкивање руководства, што је био нонсенс, јер је све те прислушне апарате уградила и војна служба и служба безбедности по налогу самог Тита још уочи Конференције несврстаних. Коначно, оно што је још интересантно, оно што му се још спочитавало: то да је током посете Русији, био примљен на један помпензан начин и да се у тим совјетским круговима говорило о њему као могућем Титовом наследнику. И све то аналитичари данас узимају у обзир и сматрају да је Ранковић ипак човек који је утицао на партију, човек јаких југословенских опредељења, унитаристичких схватања. Цветковић каже да је након одласка Ранковића са места шефа државне безбедности уништена велика количина архивске грађе, за коју се ни до данас не зна шта је у њој писало: - Те комисије су уништиле на стотине хиљада досијеа архивске грађе која се налазила у архивима државне безбедности у периоду од 1966. до 1977.године. Радило се о неких 2.700.000 нечег што се звало досијеи и ту је заправо потпадала разна архивска грађа, и свело се на свега 600.000 докумената после те реформе, односно комисијског уништавања грађе. Међутим, много од онога што је после 1966. године остало, још увек није доступно широј јавности, што Цветковић објашњава политичким интересима. - По мом мишљењу, ту су многи, пре свега политички интерси уплетени. Није искључено да још увек има трагова и репова људи који су били у тадашњим службама, а да су данас уплетени у политику и заправо може се данас уочити један доста широк фронт људи који на неки начин или блокирају или се недовољно залажу да се отворе архиви, да се истина о Титовом режиму, па и о Милошевићвом режиму, о улози тајне службе и многих других фактора у догађајима из новије историје Србије и Југославије изнесу на видело – каже Цветковић и додаје: Они се могу уочити врло лако данас. У том смислу било је очито, на пример, и током гласања о закону о отварању архива. Може се уочити да се малобројне и малоутицајне странке данас у Србији заправо залажу за потпуно отварање архива и досијеа и да већина партија има доста резрвисан став.

Коментари / 0

Оставите коментар