Посебна инстанца за жалбе на пресуде Суда БиХ

Министар правде Републике Српске Горана Златковић сматра да је досадашњи ток структуралног дијалога о реформи правосуђа у БиХ дао позитиван помак по питању ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ, те да су сви учесници дошли до заједничког става да о жалбама на пресуде Суда БиХ треба да одлучује посебан суд.

Република Српска 28.04.2013 | 16:10 Министар правде Републике Српске Горана Златковић сматра да је досадашњи ток структуралног дијалога о реформи правосуђа у БиХ дао позитиван помак по питању ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ, те да су сви учесници дошли до заједничког става да о жалбама на пресуде Суда БиХ треба да одлучује посебан суд. Златковићева у интервјуу Срни наводи да "до краја отворено питање надлежности Суда БиХ из члана седам став два Закона о Суду БиХ, односно члана 15 став два предложеног закона о судовима БиХ и да је ту став представника Српске јасан – да се тај члан у цјелости брише и да Кривичним законом БиХ треба да се ријеши питање која су то кривична дјела у надлежности БиХ". Она истиче да је у току структуралног дијалога било неколико верзија закона о суду БиХ, те да је чак у једној од њих било предвиђено брисање овог члана, али да је посљедња верзија, ипак, задржала постојеће стање, што се рефлектовало и на мишљење Високог судског и тужилачког савјета. "Све друго што се предлаже у погледу објективизације критеријума по којима Суд БиХ одлучује да ли је предмет у његовој надлежности или надлежности ентитетских судова - оставља сумњу и мислим да нема објективних критеријума који могу утврдити надлежност осим закона“, наглашава Златковићева. Она најављује да ће представници Републике Српске и даље заступати овај став и очекује да ће на крају сви учесници структуралног дијалога схватити да је то питање струке. "Када је ријеч о ретроактивној примјени Кривичног закона БиХ, желим нагласити да се и на недавној четвртој рунди преговора, на којој су били представници врховних судова, показало да се управо пред кантоналним и окружним судовима ентитета примјењује бивши Кривични закон СФРЈ у предметима ратних злочина, што ипак упућује на закључак да су мишљења и ставови представника Српске потпуно исправни. Исто тако, када је ријеч о предметима ратних злочина, представници Српске су се у почетку дијалога залагали да се они процесуирају на нивоу ентитета и ми смо у некој завршној фази када је у питању њихов пренос на ентитетски ниво. Обавеза је ентитетских влада, а постоји и обавеза ИПА фондова, да дају подршку финансирању ентитетском правосуђу и кадровима који ће радити на њиховом процесуирању“, напомиње Златковићева. Према њеном мишљењу, коначну ријеч о ретроактивној примјени закона требала би дати и одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету "Мактоуф против БиХ“, која се очекује. Говорећи о апелационој надлежности Суда БиХ, Златковићева наводи да су учесници структуралног дијалога коначно схватили да исти суд који суди у првостепеном поступку не може одлучивати по правним лијековима, поготово ако предсједник тог истог суда одређује и апелациона вијећа. Она подсјећа да је правосудни систем ентитета и Брчко дистрикта заокружен, при чему је врховни суд последња ентитетска судска инстанца, због чега Суд БиХ ни у једном сегменту не може да буде надређен судовима ентитета. "Сви учесници структуралног дијалога коначно су дошли до једног става - да о жалбама на пресуде Суда БиХ треба да одлучује другостепени суд, небитно да ли је он апелациони или виши. За смјештајне капацитете то нису велики трошкови, а када су у питању кадровска рјешења, попуна мјеста у том суду вршиће се у складу са Законом о Високом судском и тужилачком савјету. Превођење постојећих судија из Апелационог вијећа Суда БиХ би било непримјерено, јер би у питању била потпуно нова организација“, истакла је Златковићева. Она оцјењује да су иступи предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо у федералним медијима, у погледу учесника структуралног дијалога - непримјерени и да ће се њима позабавити Високи судски и тужилачки савјет. "Политичари могу да дају такве квалификације, али она као предсједник правосудне институције не би смјела да се упушта у оцјену кадра који ради у министарствима, било то Министарство правде БиХ или Српске. Представници Министарства правде заиста се активно припремају за учешће у структуралном дијалогу и не дозвољавамо да нас неко квалификује као она у телевизијским емисијама“, упозорила је Златковићева. Она напомиње да су у Српској завршене јавне расправе о нацртима закона о измјенама и допунама Кривичног закона и закона о измјенама и допунама Закона о парничном поступку, док су у припреми измјене Закона о извршном поступку и Закона о извршењу кривичних санкција. "Сматрам да је скупштинска расправа о нацрту измјена и допуна Кривичног закона била једна од стручнијих, на којој је највише пажње посвећено одговорности послодаваца који не исплаћују плате радницима и остале накнаде. Овим измјенама желимо да појаснимо и на неки начин створимо боље услове код примјене закона“, закључила је Златковићева за у интервјуу Срни и додала да доказивање намјере послодавца неће бити проблем за тужиоце. Влада Републике Српске је у реформи правосуђа у БиХ дала максимум по питању материјалног положаја носилаца правосудних функција и осталог особља и са донаторима је много уложила у смјештајне капацитете и информационе технологије. Окружни судови и Врховни суд Српске постигли су добар степен ажурности, а и добар дио основних судова иде ка том циљу. Министар правде Српске Горана Златковић наводи да је у реформи правосуђа много пажње посвећено едукованости судија и тужилаца, с обзиром да је реформа подразумијевала и комплетну измјену кривичног, па и грађанског законодавства. "С обзиром на чињеницу да смо земља у транзицији, ту се више не ради о класичним кривичним дјелима, појављују се и нови облици за шта је потребна и посебна едукација судија и тужилаца. Мислим да ће и Центар за едукацију судија и тужилаца ићи у том правцу. Министарство правде је задовољно радом центра, програм рада проширили су новим кривичним дјелима и мислим да се иде у корак са европским стандардима", појаснила је она. Оцјењујући квалитет судија и тужилаца, Залтковићева истиче да Српска има добре стручњаке и да се кроз одлуке окружних и Врховног суда може видјети о каквом се квалитету ради, без обзира што је перцепција јавности сасвим другачија. "Увијек покушавам тражити разлоге због чега су грађани толико незадовољни радом правосудних институција, и мислим да је то управо у оним судовима гдје није достигнут одговарајући степен ажурности јер поступци врло често дуго трају, односно сам приступ и узимање предмета у рад дуже траје“, рекла је она. Када је ријеч о стању у казнено-поправним установама, Златковићева је оцијенила да је безбједносна ситуација на задовољавајућем нивоу, те да је инвестирано и у проширење смјештајних капацитета, прије свега у КПЗ Туњице. У Републици Српској нема осуђених лица која чекају на издржавање казне због недостатка капацитета, али казнено-поправне установе Српске пружају услуге када је ријеч о осуђена лица по пресудама Суда БиХ и Брчко дистрикта, као и у вези лица којима је изречена мјера притвора од стране ових институција. Прошле године по овом основу наплаћено је више од три милиона КМ. Измјенама Закона о извршењу кривичних санкција настоје се пронаћи оптимална рјешења за третман осуђених лица у казнено-поправним установама, с обзиром на превасходни циљ - ресоцијализацију. "Кроз јачање служби третмана, желимо да та ресоцијализација буде на задовољавајућем нивоу. Када су у питању привредне јединице казнено-поправних установа, замисао законодавца је била да оне буду мјесто гдје осуђена лица могу да врше одређене активности и да их на тај начин припремамо за живот након изласка из казнено-поправне установе", рекла је Златковићева у интервјуу Срни.