27 година од Чернобиљске катастрофе

Пре тачно 27 година, у атомској електрани Чернобиљ, на самом северу Украјине, уз границу са Белорусијом, догодила се најтежа нукеарна катастрофа икад.

Република Српска 26.04.2013 | 08:30 Пре тачно 27 година, у атомској електрани Чернобиљ, на самом северу Украјине, уз границу са Белорусијом, догодила се најтежа нукеарна катастрофа икад. Један од реактора електране "Владимир Илич Лењин" - како се званично зове чернобиљска нуклеарка - експлодирао је 26. априла у 1 сат и 24 минута после поноћи по локалном времену. И данас, 27 година после, нуклеарна електрана у Чернобиљу представља опасност по здравље људи, како у непосредно радијацијом погођеном подручју Украјне, Белорусије, Русије, тако и широм северне хемисфере. На лицу месту страдала је 31 особа, са озрачене територије евакуисано је више од 100.000 људи, а радиоактивни облак је прекрио у данима који су уследили знатан део Европе, с несагледивим последицама. Радиоактивној прашини су изложени, поред територије бившег Совјетског Савеза, и Пољска, Бугарска, Немачка, Шведска, Швајцарска, Белгија, Холандија, Велика Британија, Финска, бивша Југославија, Румунија, Аустрија, а радиоактивна прашина је захватила и источни део САД. У извесној мери готово читава Северна хемисфера осетила је последице. Према подацима Министарства здравља Украјине, под медицинским надзором, као последица чернобиљске катастрофе, налази се више од два милиона људи. Међународна организација за заштиту природне средине "Гринпис" је саопштила да је од последица умрло око 200.000 људи, а да ће у будућности у целом свету око 270.000 случајева онколошких обољења бити у вези са утицајем радијације из Чернобиља. Неслужбени извори процењују да је од последица радијације преминуло између 200.000 и 400.000 људи. Град Припјат (неретко се назива Чернобиљ) данас је "град дух", који повремено посећују само храбри туристи. Према званицној статистици, јануара 1986. у Припјату је је живело 49.400 људи. У посебну зону од 30 километара данас се може ући само са дозволом и опремом. На уништеном постројењу управо је у току постављање новог заштитног саркофага, а читав подухват кошта око милијарду евра и финансира га највећим делом Русија. Очекује се да ће тај посао бити завршен током наредне године. Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу означена је седмим - највишим степеном нуклеарне опасности, који је званично везан још само уз нуклераку Фукушима, у Јапану, коју су 11. марта 2011. погодили најпре земљотрес и убрзо 14 метара висок разорни морски талас. Јапан, а уз њега и Немачка, одрекле су се атомске енергије, док нови економски џинови, Кина и Индија, не одустају од намере да део све већих потреба за енергијом задовоље уранијумом. У свету после катастрофе Фукушиме влада конфузија у вези са даљим коришћењем и градњом нуклеарних електрана. Јапан је затворио свих 50 нуклеарних реактора, Немачка осам нуклеарки, а сада је, поред великог узлета производње електричне енергије из обновљивих извора, немачка енергетика у великој мери почела да рачуна и на гасне електране, нарочито после изградње друге линије Северног тока и удвостручавања прилива руског гаса са ове трасе. У исто време су Русима удвостручене иностране поруџбине за градњу нових нуклеарки. У свету, је према подацима из маја прошле године, радило 436 нуклеарних реактора - осам мање него рекордне 2002. године, а грађена су 63 нова реактора. Међународна агенција за атомску енергију саопштила је да би глобална употреба нуклеарне енергије у наредне две деценије могла да порасте чак за 100 одсто.