Не очекује се брзо рјешење кризе у Федерацији

Из најновијег извјештаја Европске комисије о стању економија у земљама кандидатима и потенцијалним чланицама у прва три мјесеца ове године, који се односи на БиХ, може се закључити да ЕУ не очекује брзо рјешење кризе у Федерацији БиХ /ФБиХ/.

Република Српска 17.04.2013 | 16:20 Из најновијег извјештаја Европске комисије о стању економија у земљама кандидатима и потенцијалним чланицама у прва три мјесеца ове године, који се односи на БиХ, може се закључити да ЕУ не очекује брзо рјешење кризе у Федерацији БиХ /ФБиХ/. У извјештају се појашњава да, иако је половином фебруара федерални Парламент изгласао неповјерење Влади ФБиХ, то не значи да ће криза бити брзо ријешена. "Од Уставног суда ФБиХ тражено је да донесе одлуку да ли је дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа. С обзиром на то да је панел за витални национални интерес непотпун, може се десити да криза власти не буде разријешена брзо", наводи се у извјештају. Европска комисија у свом извјештају упозорава да је због ФБиХ угрожено и закључивање треће транше из стендбај-аранжмана са ММФ-ом зато што Парламент ФБиХ још није усвојио закон који би регулисао питања повлаштених пензија за пензионисане војнике. ЕУ не очекује промјене досадашњих политика када је ријеч о новој Влади Републике Српске. "Значајније промјене политике не треба очекивати, с обзиром на то да је 10 од 16 министара из претходног сазива задржало своје позиције", наведено је у уводном дијелу извјештаја који се односи на политику. Из Делегације ЕУ у БиХ појаснили су да се ова оцјена не односи на то како ће Влада Српске радити. "С обзиром на чињеницу да реконструкција Владе Републиек Српске није обухватила значајне персоналне промјене, логично је очекивати да ће то бити влада континуитета", објаснио је портпарол Делегације ЕУ у БиХ Енди Мекгафи. У главном дијелу извјештаја, који говори о економској ситуацији у региону, истиче се да је на лоше економске показатеље у региону утицала разочаравајуће лоша економија у ЕУ, као и неповољни климатски услови током 2012. године. Једино је у Албанији, БиХ и Македонији 2012. године дошло до смањења малопродајних цијена, али једино у БиХ, Србији и Македонији током 2012. године није дошло до фискалне консолидације и до смањења буџетских дефицита. Бруто друштени производ у БиХ је у 2012. години пао за 0,5 одсто, док је у 2011. години растао за један одсто. Истиче се да је након трајног пада индустријске производње кроз цијелу 2012. годину дошло до благог опоравка почетком 2013. и да је стопа раста у фебруару ове у односу на фебруар прошле године износила 11,2 одсто и два одсто више у односу на јануар ове године. Трговински дефицит је, како се истиче у извјештају, пао на 9,4 одсто бруто друштвеног производа у односу на пријашњих 9,5 одсто. "Директне инвестиције су у 2012. порасле за 70,6 одсто, али су и даље знатно испод нивоа од прије избијања кризе и износе 3,5 одсто бруто друштвеног производа, што је недовољно за покривање тренутног дефицита", истиче се у извјештају.