Караџић: Није било геноцида

Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић изјавио је данас у Хашком трибуналу да нико није крив за геноцид, јер није било геноцида у БиХ.

Република Српска 17.04.2013 | 15:05 Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић изјавио је данас у Хашком трибуналу да нико није крив за геноцид, јер није било геноцида у БиХ. "Нећу да тврдим да нисам крив, него да нико није крив, јер није било геноцида", рекао је Караџић на крају расправе по жалби тужилаштва које је тражило да у оптужницу буде враћена тачка један, која га је теретила за геноцид у седам општина БиХ од маја до децембра 1992. године. Караџић је рекао да је током бављења политиком, јер је љекар и писац, а не политичар, дао на стотине интервјуа и изјава и издао стотине докумената и наређења, али да тужилаштво не може да нађе ниједан конзистентан пасус гдје би се могла идентификовати геноцидна намјера, или намјера било каквог злочина. За говор који је одржао 15. октобра 1991. године, у вишенационалој Скупштини БиХ, чији је дио тужилаштво и данас приказало у судници, Караџић је рекао да је то био "изричито антиратни говор". У инсерту који је користило тужилаштво Караџић је рекао: "Немојте да мислите да нећете одвести БиХ у пакао, а муслимански народ у нестанак, јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рат, овдје". У обраћању жалбеном вијећу, Караџић је подвукао да у том говору није наговарао муслимане да иду у рат, него их је одговарао од рата, те да су Срби својим непријатељима сматрали Хрвате, а не муслимане. "Претресно вијеће има обиље доказа да је српска страна коју сам предводио учинила све да не буде рата. Када је рат избио, избио је тамо гдје је супротна страна хтјела. У већини општина није било рата, нити насиља, читава насеља су остала, чак и тамо гдје је било сукоба и злочина, било је муслиманских села која нису претрпјела штету", навео је Караџић. Он је истакао да је српска страна правила споразуме са муслиманским вођама европске оријентације и да је одустајала од својих планова у интересу очувања Југославије. Караџић је рекао да су они који су чинили злочине "пазили да шеф не зна", као и да је "злочина било, али их је држава санкционисала". "У хиљадама докумената мојих говора, интервјуа, не могу да нађу ниједан траг о геноцидној намјери. Око 80 одсто докумената је о уздржавању, о прекиду дејстава, о проласку хуманитарне помоћи, нема ни трага геноцидне намјере", истакао је Караџић. Према његовим ријечима, нема ниједног акта или норме који би дискриминисали муслимане или Хрвате. "Чак и да није тако, нема геноцида на терену, јер је рат био тамо гдје га је друга страна хтјела, тамо гдје су изазване борбе, тамо је био хаос”, рекао је Караџић. Главни правни савјетник оптуженог Питер Робинсон позвао је жалбено вијеће да потврди одлуку којм је Караџић крајем јуна прошле године ослобођен оптужбе за геноцид у општинама БиХ. "Нема разлога да буде измијењена одлука претресног вијећа", истакао је Робинсон. Он је рекао да је тужилаштво, када је уложило жалбу, примијенило погрешне стандарде из правилника Трибунала. "Оптужба се не жали што је Караџић ослобођен, већ што је ослобођен прерано", рекао је Робинсон. Он је додао да су српске снаге у периоду на који се односи оптужба држале заробљенике, али да су они пуштени. "Они су били у затвореничким објектима у којима су били под контролом Срба, али је највећи број пуштен", навео је Робинсон и упитао "како је 98 одсто њих успјело да се `провуче кроз прсте` српских снага, које су тада контролисале 70 одсто територије". Он је рекао да "снаге Радована Караџића и Ратка Младића не само да су пустиле заробљенике да оду, већ су се побринуле за превоз". Робинсон је навео да је "проучавајући исте чињенице, до закључака да је намјера била да дође до расељавања, а не до уништења", дошао и Међународни суд правде. Претресно вијеће пред којим је предмет против Караџића донијело је у јуну прошле године одлуку о ослобађању по тачки један, у складу са правилом према којем, на крају доказног поступка тужилаштва, вијеће може да донесе одлуку о ослобађању по једној или више тачака оптужнице, ако утврди да нема довољно доказа. Караџић је тражио ослобађање по свих 11 тачака. Вијеће је закључило да би изведени докази могли да доведу до осуђујуће пресуде по десет тачака, укључујући оптужбу за геноцид у Сребреници 1995, а да нема довољно доказа који би могли да подрже оптужбу за геноцид у седам општина 1992. године. Као општине у којима је етничко чишћење досегло размјере геноцида, у оптужници су наведене Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник. Тужилаштво тврди да је Караџић, "као највиша војна и цивилна власт, учествовао у удруженом злочиначком подухвату да се трајно уклоне муслимани и Хрвати из тих општина путем кампање прогона”. Главни претрес на суђењу Караџићу наставља се сутра, када ће исказ наставити да даје генерал Станислав Галић, некадашњи командант Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Најављено је да ће идуће седмице у одбрану Караџића свједочити Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан у периоду од јануара 1994. до новембра 1995. године.