Афера крађе беба

- Волео бих да се афера крађе беба разреши и да истина избије на видело.

Република Српска 30.03.2013 | 22:15 - Волео бих да се афера крађе беба разреши и да истина избије на видело. Али скептичан сам јер имам лоше искуство с државним институцијама, које ништа нису учиниле. Сада одређене политичке партије манипулишу родитељима како би поентирале - утисак је Милутина Манојловића из Сокобање, једног од најупорнијих родитеља који трагају за бебама некада несталим из породилишта. Он не сумња да је пронашао несталу ћерку Николету, за коју му је 1979. речено у београдском породилишту да је умрла одмах по рођењу. Није га поколебала ни ДНК анализа коју је 2002. објавило тужилаштво. Европски суд за људска права у Стразбуру наложио је 26. марта држави Србији да обезбеди накнаду свим родитељима који су пре више деценија изгубили наводно преминулу децу после порођаја, ако се установи да је била реч о трговини децом. У случају "Зорица Јовановић против Србије" Европски суд за људска права је установио да, иако је процедура у болницима приликом смрти новорођенчета побољшана, ништа није урађено да се исправи неправда родитељма из прошлости. Манојловић подсећа да је ДНК анализа по налогу тужилаштва обављена у приватној установи, а не у државној. - Имам две анализе урађене у иностранству и једну код нас, које у 98 одсто показују подударност и доказују да сам ја отац девојке. Али када сам после 23 године нашао своје дете, рекао сам јој да је нећу папиром доказивати, него срцем. „Папирнати отац“ те може имати у документацији, рекао сам јој, а ја ћу ти срцем показати шта је право цвеће, оно које мирише - објашњава Манојловић, наводећи велику сличност између Николете и брата близанца. Он каже да би, уколико тужилаштво докаже да је приложена ДНК анализа тачна, требало одмах да буду ухапшени сви лекари умешани у крађу беба, чија је имена и јавно навео. С нађеном ћерком Николетом (34), којој су у усвојитељској породици дали име Виолета, сада живи у Београду и има двоје деце, одржава контакте, али су отежани због „нечињења државног система, који не функционише“. Милутинова супруга Радојка се породила 5. маја 1979. и на свет донела близанце, који су из породилишта пребачени у Завод за неонатологију. Међутим, наводи он, у транспорту се једно дете „изгубило“. - Из породилишта су отишла два детета, а у документацији стоји да је само једно примљено у завод. Нама су после рекли да је девојчица умрла, а покушали су да нам узму и сина, убеђујући нас да је у тешком стању, и да је боље да му дају ињекцију „да се не мучи“. Нисам то прихватио. Годинама касније сам открио у документима да је девојчица жива и здрава напустила завод у дану кад и њен брат - наводи Манојловић. Он тврди да у потврдама о смрти украдених беба најчешће нема печата или су их оверили лекари који нису мртвозорници. Ту се могу наћи и шифре које воде до крштеница и нових имена под којима су заведена та деца, па је тако Манојловић нашао своју ћерку. Деца немају цену Милутин Манојловић каже да је „обештећење“ од 10.000 евра које се помиње у пресуди Европског суда позамашна сума за српске прилике, на коју ће се многи родитељи упецати, „посебно они који у сопственим истрагама нису пронашли своју децу“. - Залагаћу се за то да ниједна биолошка породица не прихвати тих 10.000 евра. Тражићемо да држава Србија призна организовану крађу деце - подвлачи Манојловић.