Четрнаеста годишњица напада НАТО снага

Сутра се навршава 14 година од почетка НАТО агресије на Србију, односно тадашњу СРЈ, када је током 79 дана убијено најмање 2.

Република Српска 23.03.2013 | 14:56 Сутра се навршава 14 година од почетка НАТО агресије на Србију, односно тадашњу СРЈ, када је током 79 дана убијено најмање 2.500 а рањено и повријеђено више од 12.500 људи.Напади на Србију започели су 24. марта 1999. а посљедњи напад догодио се 10. јуна, у 13.15 недалеко од Косовске Каменице. Погинуло је, или нестало, 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6.000 цивила, медђу њима 2.700 дјеце. Укупна материјална штета процијењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису објелодањени. НАТО снаге су убиле 631 припадника Војске Србије, нестало је 28, што је укупно 659 жртава, од чега 72 официра, 41 подофицир, 18 војника по уговору, 191 војник на служењу војног рока, 245 резервиста, 60 добровољаца и три цивила у војсци, саопштио је министар одбране Александар Вучић, 11. фебруара ове године у Скупштини Србије. Према раније објављеним подацима, рањена су 5.173 војника и полицајца. Одлука о агресији на СРЈ донијета је, први пут у новијој историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана. Кларк је доцније у књизи "Модерно ратовање" написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ "средином јуна 1998. већ увелико било у току" и да је завршено крајем августа те године. СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге УН надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе. Деветнаест земаља алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полијетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим мјестима. Готово да нема града у Србији који се током 11 недјеља напада бар неколико пута није нашао на мети. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени. Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000  тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система. Послије више грубих дипломатских акција потписан је Војно-технички споразум у Куманову 9. јуна 1999. али су посљедњи пројектили на Србију пали 10. јуна, у 13.15 недалеко од Косовске Каменице, што значи да је бомбардовање Србије укупно трајало 79 дана. Генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, пошто је започело повлачење снага СРЈ И Србије са Косова и Метохије. Тог дана је Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, “са задатком да чувају мир и безбједност”.