Данас је Аранђеловдан: Шта треба да знате о обичајима?
Српска православна црква и православни вјерници данас, 21. новембра, прослављају Сабор Светог архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан, једну од најраспрострањенијих крсних слава код Срба.
Република Српска 21.11.2026 | 08:09
Овај велики празник у црквеном календару означен је црвеним словом, а прате га бројни обичаји и народна вјеровања која се генерацијама преносе у српским породицама.
Аранђеловдан је посвећен Светом архангелу Михаилу, предводнику небеске војске анђела и симболу борбе добра против зла. У православној традицији поштује се као чувар вјере и заштитник људи.
На иконама и фрескама најчешће је приказан као небески ратник, у војничкој опреми, са мачем или копљем у руци, док се под његовим ногама налази побијеђени зли дух.
Свети архангел Михаило – заштитник вјере и народа
Поштовање Светог архангела Михаила међу хришћанима развијало се још у првим вијековима хришћанства, а једно од раних средишта његовог култа била је Фригија, одакле се проширило и на друге крајеве.
Архангел Михаило заузима посебно мјесто и у српској духовној традицији. Поштован је као заштитник династије Немањића, а Аранђеловдан је и слава Саборне цркве у Београду.
Према црквеном предању, архангел Михаило предводи небеске силе у борби против зла, због чега га вјерници поштују као симбол праведности, снаге и заштите.
Друга најраспрострањенија крсна слава код Срба
Аранђеловдан се, према распрострањеном навођењу, сматра другом најчешћом крсном славом код Срба, одмах послије Никољдана.
Вјерници се Светом архангелу Михаилу молитвено обраћају за заштиту, здравље, напредак и снагу у тешким животним тренуцима.
У народу постоји вјеровање да архангел Михаило обилази свијет прерушен у просјака, испитујући људску доброту, помажући невољницима и усмјеравајући оне који су залутали на прави пут.
У појединим крајевима поштује се и као заштитник сточара, а за овај празник везују се и бројна народна вјеровања о временским приликама.
Тако се у народу говори: „Какво је вријеме на Аранђеловдан, такво ће бити током цијеле зиме и прољећа“.
Велика заблуда: Да ли се за Аранђеловдан припрема славско жито?
Једна од најчешћих заблуда у вези са Аранђеловданом јесте вјеровање да се за ову славу не припрема жито, уз образложење да је архангел Михаило „живи светитељ“.
Међутим, према црквеном учењу, славско жито, односно кољиво, треба припремати и за Аранђеловдан, као и за друге крсне славе.
Жито се приноси у славу Божју и част светитеља који се прославља, а истовремено подсјећа на васкрсење и вјечни живот. Уз њега се молитвено помињу и преминули преци.
Због тога нема црквеног оправдања за изостављање славског жита на Аранђеловдан.
У средишту славског обреда налазе се славски колач, жито и славска свијећа, уз икону светитеља, тамјан и вино.
Сваки од ових елемената има посебну симболику. Жито представља васкрсење и вјечни живот, славски колач заједништво и благодарност Богу, док свијећа симболизује свјетлост вјере. Тамјан се користи приликом молитве, а вино има посебно мјесто у обреду благосиљања и преливања славског колача и жита.
Шта треба, а шта не треба радити на Аранђеловдан?
Будући да је Аранђеловдан у црквеном календару означен црвеним словом, вјерници овај дан посвећују молитви, одласку у храм, породици и заједништву.
Према народној традицији, на велике празнике треба избјегавати тешке и непотребне послове, свађе, ружне ријечи и све што нарушава мир у дому.
Посебан значај придаје се гостопримству, праштању, поштовању ближњих и помагању онима којима је помоћ потребна.
Ипак, Црква не учи да је сваки рад на празник забрањен, већ наглашава да свакодневне обавезе не треба да потисну молитву и духовни смисао празника.
Крсна слава није прилика за разметање богатством и надметање у припремању трпезе, већ дан благодарности Богу и окупљања породице, родбине и пријатеља.
Зато се од домаћина очекује да госте дочека с пажњом, миром и поштовањем, без обзира на то колико је славска трпеза богата.
Ове године славска трпеза је мрсна
Аранђеловдан ове године пада у суботу, 21. новембра, па је славска трпеза мрсна.
То значи да домаћини могу припремати јела од меса, млијечних производа и других намирница које нису посне.
Међутим, уколико крсна слава пада у сриједу или петак, када је прописан пост, славска трпеза треба да буде посна, осим ако црквени календар предвиђа разрјешење поста.
Ипак, суштина крсне славе није у количини хране и пића, већ у молитви, благодарности и окупљању најближих око славског колача.
(Глас Српске) Фото: К1/АИ

Коментари / 0
Оставите коментар