Колико ће странке добити из буџета, ко мора да врати новац?

Листама које су на изборима 25. октобра освојиле места у Народној скупштини припашће 4.792.041,88 динара по мандату.

То значи да ће Студентска листа, која је освојила 141 мандат, добити укупно 675.677.905,08 динара, а другопласирана листа „Уједињена Србија”, са 103 мандата - 493.580.313,64 динара.

Ако рачунамо да је вредност евра 118 динара, то би значило да првопласирани добија око 5,7 милиона евра, а листа чији је носилац Александар Вучић – око 4,2 милиона.

Укупан износ средстава из јавних извора за финансирање трошкова изборне кампање за овогодишње ванредне парламентарне изборе износи 1.475.810.000 динара (око 12,5 милиона евра).

Према закону, 40 одсто те суме дели се у једнаким износима изборним учесницима пре избора, што је овог пута износило по 34.724.941 динар (око 294.000 евра).

- По објављивању збирне изборне листе, а након испуњавања законом прописаних услова, десет изборних листа је добило средства из буџета Републике Србије за финансирање трошкова изборне кампање - рекли су за „Политику” у Министарству финансија.

Према прелиминарним извештајима о трошковима кампање, без ових средстава на изборе су изашле листе Ивице Дачића, Усаме Зукорлића, Савеза војвођанских Мађара, као и Албанска коалиција и још четири мање листе.

- Износ средстава који припада по једном освојеном мандату износи 4.792.041,88 динара. Остатак средстава која су опредељена за финансирање трошкова изборне кампање биће исплаћен у року од пет дана након што Републичка изборна комисија објави укупан извештај о резултатима избора - кажу у Министарству финансија у одговору на питања „Политике”.

Поред две листе које су „одувале” остале учеснике избора, још три или четири мањинске листе добиће уплате за освојене мандате, то јест преосталих шест места у Скупштини Србије.

Средства за финансирање избора обезбеђена су из буџетске резерве. До краја године мораће да се издвоји још толики износ за финансирање председничке кампање.

Које су листе дужне да врате средства?

Према Закону о финансирању политичких активности, листе које не освоје најмање један одсто важећих гласова, односно 0,2 одсто у случају мањинских листа, дужне су да врате добијена средства у року од 30 дана од проглашења коначног извештаја о резултатима избора.

Међутим, наплата није загарантована кад је реч о субјектима без имовине који нису положили изборно јемство, указали су у више наврата у организацији „Транспарентност Србија” (ТС).

Према прелиминарним резултатима избора, новац у буџет требало би да врате „Аутентична десница”, „Европска Србија”, „Покрет снага Србије” и још неколико листа.

Мониторинг „Транспарентности Србија” иначе указује на велику неравнотежу у финансирању и представљању изборних листа на овим парламентарним изборима, недовољну транспарентност трошкова и изостанак делотворне контроле појединих законских ограничења.

Иако је правни оквир делимично измењен уочи избора, изборна кампања је показала да кључни проблеми нису отклоњени.

Посебно забрињавају, како су навели, несагласност између пријављених и мониторингом утврђених трошкова, изостанак делотворних ограничења функционерске кампање, непоштовање прописа о објављивању ценовника и попуста за ТВ оглашавање и пропусти државних органа да утврде и испитају неправилности.

Закон о финансирању политичких активности измењен је у јуну 2026. године, уз образложење да се тиме спроводе препоруке ОДИХР-а.

Међутим, приступ је био селективан: неке препоруке нису испуњене, укључујући оне које се односе на прописивање „одвраћајућих санкција” и превисоко постављен законски лимит трошкова кампање (шест милиона евра).

Као значајна новина уведена су правила за кампање које трећа лица воде у корист или на штету изборних листа.

Међутим, и поред законске обавезе, кампање трећих лица које су вођене по друштвеним мрежама, нису регистроване, док је листа СНС-а, према прикупљеним подацима, већ прекорачила дозвољени обим трошкова, истичу у ТС.

Колико су износили трошкови кампање?

Све листе имале су обавезу да поднесу прелиминарне извештаје о трошковима кампање, који обухватају период до 18. октобра. До тренутка пресека података, прелиминарне извештаје о трошковима поднело је 16 од 18 изборних листа.

Пријављени су укупни трошкови од око 1,038 милијарди динара, односно 8,9 милиона евра.

Ови извештаји, међутим, нису поуздан показатељ стварних прихода и расхода. То потврђује и чињеница да је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија” пријавила трошкове телевизијског оглашавања само на појединим станицама на којима је оно забележено мониторингом.

Веће трошкове од ове листе пријавили су Студентска листа, СПС, али и Руска странка, која је пријавила чак 188 милиона динара за „трошкове материјала”, кажу у ТС.

Парламентарне странке пријавиле су и коришћење укупно 615 милиона динара из средстава намењених финансирању њиховог редовног рада.

Највеће износе пријавиле су листа „Уједињена Србија” (450 милиона динара) и листа СПС-а (119,5 милиона динара).

С друге стране, Студентска листа пријавила је 26.408 појединачних прилога грађана, укупне вредности 231 милион динара, што је највећи број пријављених прилога од када постоји законска обавеза извештавања (2003), саопштили су недавно из „Транспарентности Србија”.

Контролу финансирања изборних кампања спроводи Агенција за спречавање корупције, којој су политички субјекти дужни да достављају извештаје о прикупљеним и потрошеним средствима.

Политички субјекти дужни су да коначни извештај о трошковима изборне кампање поднесу у року од 30 дана од објављивања укупног извештаја о резултатима избора.

Агенција је дужна да коначне извештаје објави на свом сајту у року од пет дана од пријема уредно поднетог извештаја.

(Политика)  Фото: Тањуг