Овако изгледа сурова реалност легалног пословања (видео)

Мали предузетници у Републици Српској, суочени са лавином намета, високим киријама и нелојалном конкуренцијом, данас воде битку за останак док надлежни углавном ћуте.

Умјесто пријеко потребних подстицаја док се боре за голу егзистенцију, држава им намеће нове терете. Колико је ситуација алармантна показује податак да се све више радњи затвара. Овако изгледа сурова реалност легалног пословања.

Разни порези и доприноси, фискализација, таксе, накнаде, дажбине, сива економија, недовољни подстицаји...све су то проблеми који су, каже Милорад Стевић из Подручне занатско-предузетничке комора Бијељина, камен око врата привредника који сваким даном постаје све тежи. Слиједи нам, додаје, нова пословна година, повећање минималца, пореза и доприноса.

“Повећање минималца да, али да порези и доприноси остану на претходном нивоу. Имамо утисак да се под плаштом минималца пуни буџет, што је терет који предузетништво  тешко може да издржи”, јасан је Стевић.

Проблем су, наглашава Стевић, и поједина законска рјешења јер годинама траже да се измјени одредба по којој предузетник за своје обавезе одговара цјелокупном својом имовином. То је, додаје он, дестимулативно за отварање радњи јер је ризик за будућност породице. Додатни проблем је, како наводи, гурање малих привредника у систем ПДВ-а.

“Предузетнику је забрањено да има двије или више радњи. Питали смо, а ево и сад питамо зашто? Ако те радње послују легално, ако су пријављене и регистроване, у чему је проблем? Тренутно можете имати регистровану једну радњу и пословне јединице. То је по нама гурање предузетништва у д.о.о.  и гурање у систем ПДВ-а, укрупњавање и свилен гајтан о врату предузетништва”, наводи Стевић.

- Прескупе кирије од најмање 1.000 КМ, плус огроме казне пореске инспекције за пропусте које често не могу да контролишу кап су која прелива чашу, истиче предузетник Биљана Ранкић из Бијељине.

“Мени неко украде робу, што се дешава и ја сад имам мањак. Аутоматски морам да платим казну. Замислите ви малу тезгу која има 5-6 квадрата, плаћа 1.000 КМ кирију и најмања казна за такву тезгу, а и за све нас је 4.000-8.000 КМ. То је једноставно погубно до те мјере да закључате радњу, одјавите се и одете кући”, објашњава Ранкићева.

За многе то, подвачи Стевић, значи кључ у браву.

“Онај кога затворите на 30 дана тешко да ће наставити, на 60 нема говора, затворен је.”

- Док смо ми практично кажњени што радимо легално једва састављајући крај са крајем, са интернет-тржишта долази нелојална конкуренција којој нико не стаје на пут, каже Ранкићева.

“Док ми причамо, сигурна сам да се на хиљаде пакате пакује и дистрибуира на подручје БиХ. То су огромне количине робе, милионски износи робе, а на то ти људи не плаћају порез. Можда неких 70 одсто сигурно не плаћа ништа”, наглашава Ранкићева.

Предузетништво, жила куцавица наше привреде у пракси се налази на маргинама и једва преживљава препуштено само себи. Умјесто пријеко потребних подстицаја, растерећења и релаксације услова пословања, суочава са зидом ћутања и изостанком бриге надлежних. 

- Крајње је вријеме да се окрене лист и да нам се да вјетар у леђа, а не вјетар у прса, поручују предузетници.

(БН) Фото: БН