За грађане борба за опстанак, за политичаре луксуз: Нови мандат доноси и до 8.500 КМ мјесечно и бројне привилегије!

Након завршених избора слиједи конституисање нових сазива законодавних тијела, а посланике и делегате у наредне четири године очекују примања знатно изнад животног стандарда просјечног грађанина. У зависности од нивоа власти, њихове мјесечне зараде, заједно с припадајућим накнадама, крећу се од 3.500 до чак 8.500 КМ.

Разлика између примања политичких званичника и већине запослених у БиХ отвара питање оправданости толиких привилегија, посебно када се узму у обзир резултати њиховог рада и одговорност према грађанима који су их изабрали.

Новинар Милкица Милојевић сматра да висина политичких плата сама по себи није највећи проблем, већ мотиви због којих појединци одлучују да се баве политиком.

"Мој став је да није проблем колике су њима плате. Проблем је што они због тих плата се и упуштају у политику, што њих баш брига што ће да живе с наших леђа годинама, неки и деценијама и да притом не раде свој посао", рекла је Милојевић.

Док политичари примају хиљаде марака, грађани раде и додатне послове

С друге стране, више од двије трећине запослених у Босни и Херцеговини зарађује мање од просјечне плате, која износи приближно 1.300 КМ.

Колико је финансијска ситуација радника тешка, показује и недавно истраживање Савеза синдиката о достојанственој плати. Према његовим резултатима, чак 40 посто запослених принуђено је да, уз редовни посао, обављат додатне послове како би осигурало егзистенцију својим породицама.

Синдикални представници упозоравају и на изражену неравнотежу између примања радника и добити коју остварују послодавци.

Дарко Ружичић из Савеза синдиката Републике Српске истиче да радници, упркос тешким животним околностима, немају претјерана очекивања када је ријеч о висини примања.

"Колико су радници скромни и достојанствени показује и то да су ови испитаници рекли да би достојанствена плата требала да износи између 2.000 и 2.500 КМ, њих 35%", рекао је Ружичић.

Политика као пут до финансијске сигурности

Велике разлике у примањима између политичких функционера и остатка становништва додатно подстичу перцепцију да бављење политиком представља један од најједноставнијих начина за осигуравање финансијске стабилности.

Умјесто да политичке функције првенствено подразумијевају одговорност и рад у интересу јавности, аналитичари упозоравају да их појединци све чешће доживљавају као прилику за остваривање личних користи.

Социолози сматрајху да таква пракса није нова, већ да је присутна готово од самог успостављања вишестраначког политичког система у Босни и Херцеговини.

Политика је, према њиховом мишљену, постала интересна политика којој је циљ брига о својим људима, кадровима и њиховом ухљебљењу, а да је престала да буде он0 што треба да буде, једна одговорна, морално јавна дјелатност.

Сличног је мишљења и комуниколог Младен Бубоњић, који указује на разлоге због којих се све већи број младих одлучује за политички ангажман.

"Зашто се толико младих уопште људи опредјељује за некакво бављење политиком? Зато што просто види као једини излаз, међутим тај излаз није основни егзистенцијални излаз, то је нешто више од тога", навео је Бубоњић за БХРТ.