Скок цијена горива и ђубрива задао нов ударац ратарима

Јесења сјетва у Републици Српској је коначно почела захваљујући киши која је, након скоро 3 мјесеца, пала протеклог викенда.

Међутим, кашњење сјетве због исушеног земљишта није једини проблем са којим се домаћи ратари сусрећу, јер су их ове године дочекале и знатно више цијене дизел - горива и вјештачког ђубрива, па би сјетва, према процјени стручњака, могла да буде скупља за чак 15 до 20 процената у односу на претходну годину.

Припрема земљишта за сјетву уљане репице, културе која је била прва на јесењем распореду, ишла је тешко, због превише тврдог земљишта, каже предсједник Удружења пољопривредника”Села Семберије”,  Бошко Радић, а само су они са квалитетном механизацијом могли да обаве редуковану сјетву.

Неопходно је било, додаје, да падне бар 30 литара кише, по метру квадратном, како би сјетва пшенице могла да почне.

“Ми смо то радили рипером и то је већ реално припремљено за сјетву, међутим, већ смо пробили прави рок, тако да ће све оно што је било планирано за сјетву уљане репице остати за сјетву пшенице. Ситуација ни мало није добра.”

Због виших цијена горива и вјештачког ђубрива, јесења сјетва ће ове године бити скупља за 15 до 20 одсто, прогноза је др Драгана Зарића, из Министарства пољопривреде Републике Српске.

“Е сад, како се то у калкулацијама ради, тај паритет, сваки озбиљан пољопривредни произвођач гледа колико меркантилне пшенице или кукуруза, треба да да за 100 килограма ђубрива или 100 литара нафте.”   

Иако би било за очекивати да се пољопривредници опредјељују за културе покривене подстицајима Владе Републике Српске, евидентно је да се све мање сију биљке чији је принос упитан због великих суша и да се ратари одлучују за оно што ће имати најсигурнији род, а то је пшеница, каже Радић. 

“Људи избјегавају максимално сјетву куикуруза, соје или нечега што иде у прољеће, јер ако, колико – толико, добро успијете да посијете пшеницу, можете да очекујете бар неки род, е сад се поставља питање каква ће бити цијена. Ми смо прије 4 – 5 година имали неку цијену од 64 фенинга, а ове године 32 – 33.” 

С обзиром да су озиме културе постале берзанска роба, а да је наша држава исувише мала да би могла да утиче њихове цијене, пољопривредници се уздају у подстицаје које даје ресорно министарство, кажу  Зарић и Радић. 

“До сада је било 500 марака по хектару за пшеницу. Оно што је сада најатрактивније, да ли ће то бити и у сљедећој години, не могу да кажем, јер немам ингеренције, али бих као пољопривредник или неко ко се дружи са пољопривредним произвођачима, волио бих да то буде мало више”.

“Исплаћен је подстицај за уљану репицу прије неки дан, Колико толико се бар умање губици, а о некој заради тешко је прогнозирати, јер су ово екстремне промјене времена.

Због малог обима наше пољопривреде и хаотичне ситуације око рата у Украјини, односно шокантних осцилација цијене горива и вјештачког ђубрива, представници Министарства пољопривреде кажу да не могу да пруже никакве додатне гаранције и конкретнију заштиту, па су пољопривредници углавном препуштени властитој сналажљивости, а докле ће моћи тако, остаје да видимо.

(БН) Фото: БН