Хрватска условила приступање Црне Горе Европској унији

Хрватска је државама чланицама Европске уније (ЕУ) послала документ у којем представља своју позицију о отвореним питањима са Црном Гором, наводећи услове које Подгорица мора да испуни пре него што постане чланица европског блока, сазнаје Радио Слободна Европа (РСЕ) из дипломатских извора.

Документ је, наводи се, осталим чланицама прослеђен почетком ове седмице, а део хрватских захтева директно је повезан са затварањем преговарачких поглавља 23, које се односи на правосуђе и основна права, и 31, које обухвата спољну, безбедносну и одбрамбену политику.

У документу, у који је РСЕ имала увид, наводи се да кључна отворена питања "морају бити решена пре него што Црна Гора приступи ЕУ".

Загреб поручује да је опипљив напредак пресудан за широку јавну, политичку и парламентарну подршку у Хрватској, укључујући ратификацију приступног уговора са Црном Гором.

Већина хрватских захтева односи се на последице ратних деведесетих година и сврстана је у оквир Поглавља 23, које се, заједно са Поглављем 24, сматра кључним за област владавине права.

Међу захтевима су обештећење хрватских држављана заточених у логору Морињ, очување спомен-плоче постављене на том месту, као и промена имена градског базена у Котору, названог по ватерполисти Зорану Гопчевићу који је, према хрватској страни, био стражар у Морињу 1991–1992. године.

Хрватска тражи и расветљавање судбине 14 несталих хрватских држављана, уз пуну сарадњу црногорских власти, размену информација и приступ архивима.

Међу захтевима су и процесуирање ратних злочина, укључујући одговорност по командној линији, као и решавање имовинских права хрватских породица у Црној Гори.

Преостала два захтева односе се на Поглавље 31, које Црна Гора, према наводима РСЕ, не може да затвори од 2024. године због противљења Хрватске, након што је црногорски парламент усвојио резолуцију о Јасеновцу.

Загреб тражи повратак школског брода Јадран. Према наводима Хрватске, брод је био у Црној Гори на ремонту када је 1991. избио рат, а припада Хрватској на основу Споразума о питањима сукцесије из 2001.

Други захтев односи се на границу између две државе. Хрватска тражи да Црна Гора потврди поштовање некадашње границе између република, у складу са принципом"ути поссидетис јурис", као и да се потпише уговор о копненој граници на основу три постојеће карте.

Према наводима из документа, Хрватска би након решавања питања копнене границе била спремна да редовно сазива комисије за разграничење на мору, без утврђивања рокова за тај процес.

Хрватска је у документу истакла да је доследно подржавала евроатлантске интеграције Црне Горе, укључујући улазак у НАТО, и да јој је уступила хрватски превод правних тековина ЕУ вредан осам милиона ЕУР.

Истовремено, Загреб тврди да су "неочекивани једнострани потези" црногорских власти поново распламсали историјске тензије и довели у питање широку подршку црногорском чланству у ЕУ.

Према документу, Хрватска је Црној Гори још у децембру 2023. предала неформални документ (нон-папер) са списком отворених питања, који је поделила и са државама чланицама и Европском комисијом.

Билатералне консултације одржане су у јануару и мају 2025, а министри спољних послова две земље састали су се током ове године десетак пута, сваки пут на иницијативу Загреба.

"Ниједно од отворених питања још није решено",  наводи се у документу.

Хрватска је поручила да жели да олакша, а не да опструира црногорски приступ, и да су њени захтеви ограничени, јасно дефинисани и оствариви. 

(Тањуг) Фото: фејсбук