Кина купила више од 1.000 тона злата само за осам мјесеци

Кина је у само осам мјесеци 2026. године увезла више од 1.000 тона злата, вриједног готово 159 милијарди долара. Таква потражња могла би значајно утјецати на кретање цијена овог племенитог метала на свјетском тржишту.

Кинеска народна банка у септембру је купила приближно 23 тоне злата, највише у једном мјесецу у готово три године. Истовремено, Кина је у првих осам мјесеци 2026. увезла више од 1.000 тона злата, укупне вриједности 158,8 милијарди долара.

За поређење, током цијеле 2025. године увоз је износио 886 тона, односно 96,5 милијарди долара.

Ови подаци указују на двије паралелне промјене: држава систематски повећава златне резерве, док кинески грађани и компаније све више траже имовину коју сматрају сигурном у периодима економске неизвјесности.

Злато као средство финансијске независности

За Пекинг куповина злата има много шире значење од уобичајене диверсификације резерви. Ријеч је о постепеном смањивању изложености америчком финансијском систему и долару, који деценијама доминира међународним резервама, пише ЦНБЦ.

Замрзавање руске имовине након инвазије на Украјину 2022. године показало је колико девизне резерве могу бити рањиве на геополитичке одлуке. За разлику од америчких државних обвезница, злато похрањено у домаћим трезорима није изложено истом ризику.

Кина зато посљедњих година систематски смањује улагања у америчке државне обвезнице. Њихова вриједност у јулу је пала на 618 милијарди долара, што је најнижи ниво у посљедњих 18 година.

Према ријечима Царстена Менкеа из компаније Јулиус Баер Гроуп, главни мотив кинеских куповина је политичке природе: смањивање овисности о долару и америчким државним обвезницама као резервној имовини.

Зашто Кинези све више купују злато?

Други важан покретач потражње крије се у слабостима кинеске економије.

Тржиште некретнина, традиционално најважнији облик штедње кинеских домаћинстава, већ годинама је у кризи. Домаће дионице заостају за америчким тржиштем, док ниски приноси на депозите и обвезнице смањују привлачност конзервативних улагања.

Кинески индекс ЦСИ 300 ове је године изгубио приближно осам посто вриједности, док је амерички С&П 500 порастао 13 посто. Принос на једногодишње кинеске државне обвезнице износи око 1,2 посто, у поређењу с приближно 4,46 посто у САД.

У таквим околностима злато постаје привлачнија инвестиција, иако не доноси камате ни дивиденде.

Како истиче Оле Хансен из Саxо Банке, опортунитетни трошак држања злата у Кини знатно је нижи него на западним тржиштима. Другим ријечима, кинески улагачи одрицањем од камата губе мање него амерички или европски инвеститори.

Може ли кинеска потражња поново подићи цијену злата?

Упркос снажној куповини, злато је у септембру изгубило више од осам посто вриједности, спустивши се на приближно 4.176 долара по унци. То је знатно испод рекордних више од 5.500 долара, колико је достигло у јануару.

Ипак, аналитичари сматрају да би корекција цијене могла бити још израженија да није кинеске потражње.

Еwа Мантхеy из ИНГ-а упозорава да су кинеске куповине постале важан извор дугорочне подршке цијени злата. За разлику од малих улагача, централне банке купују дугорочно и мање реагују на краткорочне промјене цијена.

Аакасх Досхи из Стате Стреет Инвестмент Манагемента очекује да би се цијена злата до краја првог тромјесечја 2027. године могла кретати између 4.750 и 5.500 долара по унци.

Такав сценарио подразумијева наставак снажне потражње институционалних улагача, али и отпорност злата на високе америчке каматне стопе, које традиционално представљају препреку расту његове цијене.

Шта то значи за свјетско тржиште?

Кина са 2.387 тона злата заузима пето мјесто у свијету по службеним златним резервама, али њене залихе и даље су мање од трећине америчких. То оставља простор за даљњу диверсификацију.

Наравно, раст цијене злата није загарантован. Опоравак кинеског тржишта некретнина и дионица могао би преусмјерити капитал према другим улагањима, док би више каматне стопе и слабији јуан могли ограничити потражњу.

Ипак, кључна промјена није само у количини злата коју Кина купује него и у разлозима због којих то чини.

Злато се све више позиционира као стратешка резервна имовина у свијету растућих геополитичких ризика и преиспитивања доминације долара. Ако централне банке наставе диверсифицирати своје резерве, кинеска потражња могла би дугорочно пружати подршку цијени злата, чак и у периодима када традиционални тржишни фактори не иду у прилог њеном расту.

(Рапорт) Фото: Тањуг