У систему у ком политика и правосуђе играју у истом тиму, правда је резервисана само за одабране

По званичним објавама и билтенима Окружног суда у Бањалуци, корупција у Републици Српској мјери се углавном ситним апоенима. Званична страница суда затрпана је пресудама за давање мита од десет, 20 или 50 марака док су оне за високу корупцију ријетке или непостојеће.

Високи судски и тужилачки савјет спушта критеријуме и шминка статистику, али подаци и даље откривају поразну истину да се процесуирају само ситни прекршаји, док висока корупција остаје нетакнута, појашњава Срђан Траљић из Транспаренси интернешнла БиХ.

„Само у прошлој години у цијелом тужилачком систему Републике Српске, на нивоу свих Тужилаштава није подигнута ниједна оптужница за високу корупцију, а имамо само двије пресуде за високу корупцију прошле године тако да само ти подаци показују колико је то поразно и колико се процесуирањем тих ситних случајева у јавностим покушава створити некакав утисак да се нешто ради. Ви заиста видите да се ту заиста ради о малим ситним случајевима, док ови крупни случајеви остају некажњени“, појашњава Траљић. 

Грађани који немају политичку моћ испаштају и за ситне прекршаје, док закони не важе за моћнике и политичку елиту чије милионске афере, од Бобар банке до короне, годинама пролазе некажњено, наводи Бранко Тодоровић из Хелсиншког одбора за људска права.  

„Правосуђе функционише селективно дискриминаторски, обичне људе, обичне грађане који иза себе немају неку врсту моћи и подршке било политичку, финансијску, судови процесуирају кажњавају, они плаћају цијену ако ураде било какву врсту прекршаја или кривичних дјела. Према томе тих случлајева гдје се процесуирају људи због корупције од 10 или 20 КМ, има тога у БиХ на претек“, наводи Тодоровић.

Сплет између власти и тајкуна је један вид удруженог злочиначког подухвата у коме нико неће хапсити сам себе, па институције сву строгоћу тренирају на обичном човјеку, а милионски криминал игноришу, сматра социјални психолог Срђан Пухало. 

„С једне стране, то је порука да се исплати борити против високе корупције, односно да не можете ту побиједити. С друге стране нам говори да власти итекако знају за све то али баш их брига и не желе било шта да учине по том питању. Једноставно речено ,они који имају моћ, они имају моћ и да управљају корупцијом али имају моћ и да је не санкционишу“, каже Пухало.

Поразне статистике и горка истина о селективној правди шаљу јасну поруку: у систему у ком политика и правосуђе играју у истом тиму, правда је резервисана само за одабране, а цијену плаћају сви грађани.

(БН) Фото: БН