U sistemu u kom politika i pravosuđe igraju u istom timu, pravda je rezervisana samo za odabrane

Po zvaničnim objavama i biltenima Okružnog suda u Banjaluci, korupcija u Republici Srpskoj mjeri se uglavnom sitnim apoenima. Zvanična stranica suda zatrpana je presudama za davanje mita od deset, 20 ili 50 maraka dok su one za visoku korupciju rijetke ili nepostojeće.

Visoki sudski i tužilački savjet spušta kriterijume i šminka statistiku, ali podaci i dalje otkrivaju poraznu istinu da se procesuiraju samo sitni prekršaji, dok visoka korupcija ostaje netaknuta, pojašnjava Srđan Traljić iz Transparensi internešnla BiH.

„Samo u prošloj godini u cijelom tužilačkom sistemu Republike Srpske, na nivou svih Tužilaštava nije podignuta nijedna optužnica za visoku korupciju, a imamo samo dvije presude za visoku korupciju prošle godine tako da samo ti podaci pokazuju koliko je to porazno i koliko se procesuiranjem tih sitnih slučajeva u javnostim pokušava stvoriti nekakav utisak da se nešto radi. Vi zaista vidite da se tu zaista radi o malim sitnim slučajevima, dok ovi krupni slučajevi ostaju nekažnjeni“, pojašnjava Traljić. 

Građani koji nemaju političku moć ispaštaju i za sitne prekršaje, dok zakoni ne važe za moćnike i političku elitu čije milionske afere, od Bobar banke do korone, godinama prolaze nekažnjeno, navodi Branko Todorović iz Helsinškog odbora za ljudska prava.  

„Pravosuđe funkcioniše selektivno diskriminatorski, obične ljude, obične građane koji iza sebe nemaju neku vrstu moći i podrške bilo političku, finansijsku, sudovi procesuiraju kažnjavaju, oni plaćaju cijenu ako urade bilo kakvu vrstu prekršaja ili krivičnih djela. Prema tome tih slučlajeva gdje se procesuiraju ljudi zbog korupcije od 10 ili 20 KM, ima toga u BiH na pretek“, navodi Todorović.

Splet između vlasti i tajkuna je jedan vid udruženog zločinačkog poduhvata u kome niko neće hapsiti sam sebe, pa institucije svu strogoću treniraju na običnom čovjeku, a milionski kriminal ignorišu, smatra socijalni psiholog Srđan Puhalo. 

„S jedne strane, to je poruka da se isplati boriti protiv visoke korupcije, odnosno da ne možete tu pobijediti. S druge strane nam govori da vlasti itekako znaju za sve to ali baš ih briga i ne žele bilo šta da učine po tom pitanju. Jednostavno rečeno ,oni koji imaju moć, oni imaju moć i da upravljaju korupcijom ali imaju moć i da je ne sankcionišu“, kaže Puhalo.

Porazne statistike i gorka istina o selektivnoj pravdi šalju jasnu poruku: u sistemu u kom politika i pravosuđe igraju u istom timu, pravda je rezervisana samo za odabrane, a cijenu plaćaju svi građani.

(BN) Foto: BN