Око 300 милиона евра под знаком питања: Шта БиХ мора испунити за новац из ЕУ?

- Европска комисија очекује од БиХ да до краја године испуни почетне услове за добијање прве транше средстава из Реформске агенде, међутим проблем је што се до истека рока неће моћи успоставити нова власт, док се постојећа налази у потпуној парализи и није у стању да испуни услове који су тражени.

Шта је познато о средствима из Плана раста ЕУ?

БиХ треба да испуни почетне услове повезане с Реформском агендом.

Према тексту, приступ износу од око 300 милиона евра је под знаком питања.

Европска комисија тражи убрзање спровођења реформи.

Луиђи Сорека наводи да је приближно пола милијарде КМ подршке предвиђено као грант.

Дио финансирања обухвата и кредите под повољнијим условима од комерцијалних.

Циљ Плана раста није само исплата новца, већ и економске реформе и приближавање јединственом тржишту ЕУ.

Наиме, ако услове није успјела испунити практично годину дана, тешко је очекивати да ће то бити могуће за нешто више од два мјесеца, колико је остало до краја године.

Све теже заговарати европски пут 

Дипломата једне земље чланице ЕУ нам је недавно рекао да сви имају разумијевања за компликоване односе у БиХ, али да је све теже заговарати европски пут земље која сама не жели да се тим путем креће.

Ако такво стање остане, извјесно је да ће БиХ остати ускраћена за око 300 милиона евра, а додатни проблем представља чињеница да јавност и даље није схватила посљедице које ће услиједити за БиХ ако настави стагнирање на европском путу.

ЕУ је прижељкивала да би нова власт, која неће бити оптерећена свиме што се дешавало протекле четири године, могла коначно до прољећа испунити све предуслове да почне преговоре о чланству.

БиХ треба да убрза спровођење реформи

У разговору за Фену из Европске комисије су навели да БиХ треба да убрза спровођење реформи и испуни услове у препорукама Европске комисије из октобра 2022. године како би Савјет ЕУ могао усвојити преговарачки оквир и омогућити одржавање прве међувладине конференције.

Недавно је и Луиђи Сорека, шеф Делегације ЕУ, говорио у сличном тону, подсјетивши да је чак пола милијарде марака из ових средстава предвиђено у облику гранта.

"Ради поређења, Нацрт годишњег буџета институција БиХ, који је Савјет министара усвојио 21. маја 2026. године, износи 1,58 милијарди марака. Само бесповратна средства из Плана раста ЕУ премашују трећину укупног годишњег државног буџета БиХ. Због тога је тешко разумјети одрицање од овако значајне финансијске подршке. БиХ је у овој фази једина земља западног Балкана која још није повукла ниједан евро из Инструмента за реформе и раст у оквиру Плана раста ЕУ", рекао је он.

Ко више инсистира на европском путу?

Оно што је такође занимљиво и није се дешавало ни у једној земљи, не само на западном Балкану него у цијелој историји процеса проширења од самих зачетака ЕУ почетком педесетих година прошлог вијека, јесте да европски званичници више инсистирају на европском путу БиХ него домаћи политичари, па чак и домаћа јавност.

Сорека је објаснио да су ЕУ и земље чланице убједљиво највећи пружаоци подршке БиХ, али је и објаснио да није ријеч само о добрим гестама, већ и о стратешким инвестицијама.

И у дијелу помоћи која се односи на кредите, Сорека је појаснио да је ријеч о врло повољним средствима до којих се не може доћи кроз комерцијалне кредите.

"Уз изузетно повољне каматне стопе, знатно ниже од оних које нуде тржиште и други партнери, ЕУ нуди изванредно добре финансијске услове. Друге земље региона већ користе ову прилику у корист својих грађана. Међутим, у расправама о каматним стопама и вишемилионским пакетима помоћи важно је имати на уму да План раста није само питање финансијских улагања.

Финансирање је средство за постизање циља, а не циљ сам по себи. Мјере предвиђене Реформском агендом осмишљене су да покрену свеобухватну економску трансформацију и убрзају интеграцију у јединствено тржиште ЕУ", рекао је Сорека.

(Независне) Фото: АА