Oko 300 miliona evra pod znakom pitanja: Šta BiH mora ispuniti za novac iz EU?

- Evropska komisija očekuje od BiH da do kraja godine ispuni početne uslove za dobijanje prve tranše sredstava iz Reformske agende, međutim problem je što se do isteka roka neće moći uspostaviti nova vlast, dok se postojeća nalazi u potpunoj paralizi i nije u stanju da ispuni uslove koji su traženi.

Šta je poznato o sredstvima iz Plana rasta EU?

BiH treba da ispuni početne uslove povezane s Reformskom agendom.

Prema tekstu, pristup iznosu od oko 300 miliona evra je pod znakom pitanja.

Evropska komisija traži ubrzanje sprovođenja reformi.

Luiđi Soreka navodi da je približno pola milijarde KM podrške predviđeno kao grant.

Dio finansiranja obuhvata i kredite pod povoljnijim uslovima od komercijalnih.

Cilj Plana rasta nije samo isplata novca, već i ekonomske reforme i približavanje jedinstvenom tržištu EU.

Naime, ako uslove nije uspjela ispuniti praktično godinu dana, teško je očekivati da će to biti moguće za nešto više od dva mjeseca, koliko je ostalo do kraja godine.

Sve teže zagovarati evropski put 

Diplomata jedne zemlje članice EU nam je nedavno rekao da svi imaju razumijevanja za komplikovane odnose u BiH, ali da je sve teže zagovarati evropski put zemlje koja sama ne želi da se tim putem kreće.

Ako takvo stanje ostane, izvjesno je da će BiH ostati uskraćena za oko 300 miliona evra, a dodatni problem predstavlja činjenica da javnost i dalje nije shvatila posljedice koje će uslijediti za BiH ako nastavi stagniranje na evropskom putu.

EU je priželjkivala da bi nova vlast, koja neće biti opterećena svime što se dešavalo protekle četiri godine, mogla konačno do proljeća ispuniti sve preduslove da počne pregovore o članstvu.

BiH treba da ubrza sprovođenje reformi

U razgovoru za Fenu iz Evropske komisije su naveli da BiH treba da ubrza sprovođenje reformi i ispuni uslove u preporukama Evropske komisije iz oktobra 2022. godine kako bi Savjet EU mogao usvojiti pregovarački okvir i omogućiti održavanje prve međuvladine konferencije.

Nedavno je i Luiđi Soreka, šef Delegacije EU, govorio u sličnom tonu, podsjetivši da je čak pola milijarde maraka iz ovih sredstava predviđeno u obliku granta.

"Radi poređenja, Nacrt godišnjeg budžeta institucija BiH, koji je Savjet ministara usvojio 21. maja 2026. godine, iznosi 1,58 milijardi maraka. Samo bespovratna sredstva iz Plana rasta EU premašuju trećinu ukupnog godišnjeg državnog budžeta BiH. Zbog toga je teško razumjeti odricanje od ovako značajne finansijske podrške. BiH je u ovoj fazi jedina zemlja zapadnog Balkana koja još nije povukla nijedan evro iz Instrumenta za reforme i rast u okviru Plana rasta EU", rekao je on.

Ko više insistira na evropskom putu?

Ono što je takođe zanimljivo i nije se dešavalo ni u jednoj zemlji, ne samo na zapadnom Balkanu nego u cijeloj istoriji procesa proširenja od samih začetaka EU početkom pedesetih godina prošlog vijeka, jeste da evropski zvaničnici više insistiraju na evropskom putu BiH nego domaći političari, pa čak i domaća javnost.

Soreka je objasnio da su EU i zemlje članice ubjedljivo najveći pružaoci podrške BiH, ali je i objasnio da nije riječ samo o dobrim gestama, već i o strateškim investicijama.

I u dijelu pomoći koja se odnosi na kredite, Soreka je pojasnio da je riječ o vrlo povoljnim sredstvima do kojih se ne može doći kroz komercijalne kredite.

"Uz izuzetno povoljne kamatne stope, znatno niže od onih koje nude tržište i drugi partneri, EU nudi izvanredno dobre finansijske uslove. Druge zemlje regiona već koriste ovu priliku u korist svojih građana. Međutim, u raspravama o kamatnim stopama i višemilionskim paketima pomoći važno je imati na umu da Plan rasta nije samo pitanje finansijskih ulaganja.

Finansiranje je sredstvo za postizanje cilja, a ne cilj sam po sebi. Mjere predviđene Reformskom agendom osmišljene su da pokrenu sveobuhvatnu ekonomsku transformaciju i ubrzaju integraciju u jedinstveno tržište EU", rekao je Soreka.

(Nezavisne) Foto: AA