Како сачувати ментално здравље у ово тешко вријеме?

Како сачувати ментално здравље у друштву у којем трошкови живота расту, примања стагнирају, а неизвјесност постаје свакодневица?

У центрима за заштиту менталног здравља у Републици Српској у прошлој години било је 78.106 посјета љекарима, од којих 27.767 први пут, а најчешћи евидентирани ментални поремећаји код одраслих су неуротски и стресогени, подаци су Института за јавно здравство Српске. Како сачувати ментално здравље у друштву у којем трошкови живота расту, примања стагнирају, а неизвјесност постаје свакодневица?

Шта платити, чега се одрећи и како издржати до следеће плате? За многе грађане, живот се свео на непрестано сабирање трошкова и одузимање од властитих потреба. А када брига постане свакодневица, последице се не виде увијек на рачунима.

Дуготрајна неизвјесност не исцрпљује само џеп и кућни буџет. Она ствара притисак који се преноси и на психичко здравље.

У таквим околностима, важно је и да друштво и институције створе услове за сигурнији и стабилнији живот, умјесто да продубљују осјећај неизвјесности.

“Тај проблем није индивидуалне природе друштво у цјелини мора да преузме одређене мјере и обезбједи перспективност и квалитет живота како би се узроци менталног здравља покушали што више умањити. Оно је немогуће у потпуности искоријенити. Међутим и улога институција и друштва у цјелини може допринијети његовом смањењу”, каже социолог Ведран Француз.

Зато на притиске који свакодневно оптерећују грађане треба реаговати прије него што оставе озбиљније посљедице, кажу стручњаци. Јер брига о менталном здрављу почиње много прије него што човјек више не може да издржи.

(БН) Фото: БН