Електропривреда РС расписала тендер од 309 милиона КМ, ево за шта?!

Електропривреда Републике Српске расписала је један од финансијски највећих тендера у посљедње вријеме у Босни и Херцеговини и то за изградњу Конгресног центра у Требињу процијењене вриједности 309 милиона марака са ПДВ-ом.

Тендер за Конгресни центар није обичан тендер. Од понуђача се, поред пројекта и градње, очекује да осигура финансирање пројекта. Захтијевају се подаци о каматној стопи, периоду отплате кредита и трошку обраде, накнади за неповучена средства, трошку осигурања кредита те проценту финансирања који обезбјеђује понуђач. Економиста Мирјана Орашанин истиче да је Електропривреда предузеће са највећим ризоком пословања. 

„Електропривреда има огромне проблеме у пословању. Електропривреда има преко 300 милиона обавеза и једно предузеће које се налази у таквој фискалној позицији, финансијском стању, жели да инвестира преко 300 милиона марака у један конгресни центар.

Оно што је кључно питање за наше грађане јесте ко ће све то покрити и ко ће све то платити, ако знамо да је Електропривреда пословала са губитком на крају пословне године, одговор на то потање је  јасан – све ће то платити грађани кроз повећане рачуне за електричну енергију, које ће сигурно добити као честитку власти у наредном периоду“, каже  Орашанин.

У вријеме када се губици Електропривреде гомилају и предузеће не успијева да послује позитивно, управа одлучује да тренутни минус на рачуну удупла. Да су ова средства утрошена у нешто што ће за грађане бити корисно, као што је обнова мреже или чак доступност електричне енергије, могла би се и оправдати, али ЕРС је одлучила да гради конгресни центар. Ова инвестиција је друштвено неодговорно улагање оцјењује економиста Миленко Станић. 

„Услови који се траже за финансирање овог пројекта, да инвеститор  понуди најбоље усолове финансирања, који ће на крају значити ново задужеје ЕРС-а, под врло неповољним условима, јер тренутне каматне стопе  и на домаћем и на међународном тржишту су изузетно високе, што ће на крају терет новог кредита пасти на ЕРС и угрозити овако пољуљан проблем са ликвидношћу овога система.

Сигурно је да питање исплативости овог пројекта такође упито, односно поврат уложених средстава у разумном року, није могућ“, каже Станић. 

У јавно доступним информацијама за сада није наведена финансијска институција која би финансирала пројекат, нити под којим условима ће ЕРС отплаћивати инвестицију. Питање које се поставља је зашто предузеће, чија је област дјеловања електрична енергија, гради центар који се највише тиче туризма и угоститељства.

(БН) Фото: БН