Апсурд на бирачким списковима: У Српској 25% више гласача него пунољетних становника

Како је могуће да у Републици Српској на бирачким списковима има чак 25 посто више бирача него што има пунољетних становника? Шта нам заправо говоре проценти излазности на изборима и колико људи заиста живи у у Републици Српској, а колико укупно у Босни и Херцеговини?

Историјски минум од 42% укупне излазности на изборе у БиХ оголио је питање колико људи живи у Републици Српској односно БиХ?

На таласу послијератног оптимизма 1996. године гласало је рекордних 2.509.915 људи, односно 83 посто. До 2012. године тај број пада на 1.776.800 – што је преломна година, јер након укидања виза почиње масовни егзодус.

У 2016. години забиљежено је 1.791.340 гласача, након чега креће константан пад. 2020. године гласало је 1.649.900 људи, да би на овогодишњим изборима 2026. године тај низ био заокружен са свега 1.400.000 изашлих бирача, односно 41,4 одсто.

Попис из 2013. године показао је 3,5 милиона становника у БиХ, иако их је реално било око 3 милиона, наводи демограф Александар Мајић. Данас, званичне процјене за Републику Српску кажу да у њој живи 1.100.000 људи, али те бројке не рачунају масовно исељавање.

„Дефинитивно број становника је мањи од тих милион и 100 хиљада али ако узмемо тих милион и 100 хиљада и узмемо бирачки списак видимо да је 140.000 људи више на бирачком списку... ако изумемо само пунољетна лица и упоредимо са бирачким списком добијамо податак да је 25 процената више гласача него пунољентих лица у Републици Српској, што је стварно апсурд“- каже за БН Александар Мајић, демограф

Бирачке спискове пуни дијаспора, јер се они воде по пребивалишту, а не по стварном боравку, али када се одузму сви они који су се одселили, открива се потпуно другачија слика, додаје Мајић.

„Ако узмемо процјењени број становника и изузмемо само пунољетна лица и видимо колика је излазност била на изборима колико је људи гласало добијамо 62 процента излазности у Републици Српској на основу процјена, међутим на основу реалног стања излазност је дефинитивно преко 70 процената“ - Александар Мајић, демограф.

Међутим, дио заслуга за видљив пад броја гласача ове године припада и новим технологијама, сматра демограф Александар Чавић.

„Сама чињеница биометријске идентификације бирача довела је до веће контроле изборног процеса, па је забележена излазност заправо стварна излазност, а не фиктивна, како је судским пресудама утврђено у ранијим изборним циклусима,“ навео је Чавић.

Чињеница да је у БиХ више од 300.000 мање изашлих бирача у односу на изборе прије четири године, упозорава – биралишта се празне много брже него што то званичне статистике показују.

(БН)