Новац или недостатак жеље: Зашто млади не желе да напусте дом?
Док млади на сјеверу Европе већ са првим пунољетством напуштају породично гнијездо и започињу самосталан живот, на југу континента и на Балкану ситуација је потпуно другачија. Најновија мапа са подацима Еуростата о проценту младих старости од 25 до 34 године који и даље живе са својим родитељима јасно осликава дубоки економски и културни јаз који дијели европске регије.
Босна и Херцеговина 03.10.2026 | 14:05
Подаци показују да су скандинавске земље апсолутни рекордери у рано осамостаљивању. У Финској свега 4 одсто младих ове старосне доби живи с родитељима, у Шведској тај проценат износи 7 одсто, док је у Данској на нивоу од 8 одсто. Слична ситуација је и у западној Европи, гдје у Холандији тек 10 процената младих дијели кров са родитељима, у Њемачкој 14 процената, а у Француској 16 одсто.
Балкан
Насупрот сјеверу, земљама Балкана и јужне Европе припада сама завршница ове статистичке листе. Убједљиви рекордери су Црна Гора са невјероватних 69 одсто и Сјеверна Македонија са 67 процената младих који између 25. и 34. године и даље не напуштају породични дом.
Веома близу су и Босна и Херцеговина са 66 одсто, те Србија у којој чак 64 процента младих у овим годинама станује са родитељима. Висок проценат биљежи се и у Хрватској (55%), Албанији (64%), као и у Грчкој и Италији, гдје пола или више од половине младих одраслих особа још живи под родитељским кровом.
Економски притисак или традиционалне породичне везе
Овакав драстичан распон у бројкама резултат је комбинације економских фактора и дубоко укоријењених друштвених навика. На сјеверу Европе стабилна економија, приступачне студентске опције, тржиште рада и системска подршка државе омогућавају младима да се рано финансијски осамостале, пише Бука.
С друге стране, у земљама јужне и југоисточне Европе млади се суочавају са високим стопама незапослености, нестабилним пословима и изузетно високим цијенама некретнина и закупа станова у односу на просјечне плате.
Поред економских баријера, на Балкану и даље велику улогу игра традиционални модел високе повезаности породице, гдје се одлазак из дома најчешће везује тек за ступање у брак или рјешавање стамбеног питања.
(БН) Фото: БН

Коментари / 6
Оставите коментарРе
03.10.2026 14:18Зато што човјек кои започне кућу ријеткост да је заврши до краја а умре, сад неком није нешто јасно.
ОДГОВОРИТЕОпа
03.10.2026 14:25јел сада свима јасно гдје се налазимо ми,а гдје развијене западне земље.сувисно је коментарисати.
ОДГОВОРИТЕОдговор:
03.10.2026 14:41НОВАЦ!
ОДГОВОРИТЕБањалука
03.10.2026 15:01Док нам се млади и образовани људи боре дотле по граду некадасње пословне пратње као Јасна Поповић са приватном купљеном дипломом ни мање ни висе него начелница за културу у Градској управи БЛ. Жена елементарно неписмена, а зна се и чија је љубавница. Нови дзипови, станови и који је то примјер младима кад такви који у нормалном друштву неби били нити портири дају негативан примјер.
ОДГОВОРИТЕУ Шведској сам
03.10.2026 15:06...вец скоро 30 година. Овдје се дјеца уче самосталности од своје 18 године! Први посао, прва зарада(плата),први стан... Родитељи помогну финансијски али дјеца враћају посуђени новац од родитеља назад родитељима кад почну да зарађују плату! Свака км част!
ОДГОВОРИТЕФидел Цастро
03.10.2026 15:09Овај нас Фидел Цастро је направио најсиромаснију дрзаву у Европи.Теска биједа свугдје,само СНСД разасипа све сто И'ма.Правна Дрзава не постоји.Овде влада Мафија која ради ста хоце
ОДГОВОРИТЕ