БиХ осам година без провјере знања ученика

Босна и Херцеговина ни у новом циклусу међународног ПИСА тестирања функционалне писмености петнаестогодишњака није учествовала, чиме је, након учешћа 2018. године, поново остала без међународно упоредивих података о знању и вјештинама ученика.

Док су земље региона омогућиле својим ученицима да учествују у провјери знања кроз ПИСА програм, у БиХ одлука о учешћу није донесена, а саговорници оцјењују да се посљедице таквог приступа огледају у недостатку података на основу којих би се могло процијенити стање образовног система.

Наставник енглеског језика из Добоја Славица Марковић сматра да би резултати ученика, чак и након осам година, показали сличне проблеме.

„Дјеца можда знају лекцију, дефиницију или формулу, али када добију текст не разумију, не развијају критичко мишљење и не могу да донесу закључак“, рекла је Марковићева.

На проблеме у савладавању градива указује и податак да је готово 2.000 основаца и средњошколаца у Републици Српској прошле школске године ишло на поправни испит из математике, физике и српског језика.

Професорица српског језика Жељка Дамјановић из Добоја наводи да код дијела ученика примјећује летаргију и ослањање на вјештачку интелигенцију, умјесто самосталног размишљања.

Она истиче да је један од задатака школе развијање критичког мишљења како би ученици могли самостално процјењивати информације.

„Када изгубимо ту способност вредновања информације, да ли губимо слободу, да ли потпадамо под утицај нечијих мисли“, упитала је Дамјановићева.

Према њеним ријечима, одговорност за ниво знања и читалачке навике дјеце не може бити приписана само школи, јер значајну улогу има и породица.

Социолог Станислав Томић сматра да изостанак континуираног тестирања оставља простор за различита тумачења квалитета образовног система.

„Да ли постоје неке интересне групе унутар система којима то одговара – некоме одговара ко жели да створи слику о развоју образовног система или да имамо добар образовни систем“, рекао је Томић.

БиХ је у ПИСА програму учествовала 2018. године, а резултати су тада показали значајне проблеме у функционалној писмености ученика.

Социолог Давор Видаковић сматра да би континуирано праћење генерација било важно за креирање образовних политика.

„Ми немамо лоше генерације, него имамо генерације које не можемо да пратимо и да идемо у корак с временом. Како каже стара пословица – историја ће казнити оне који касне. Нема кашњења“, рекао је Видаковић.

Сљедећа прилика за учешће БиХ биће ПИСА 2029. године, а саговорници упозоравају да би одлука о учешћу требало да буде донесена правовремено како би ученици и образовне институције имали довољно времена за припрему.

До тада ће, без нових међународно упоредивих података, бити теже прецизно утврдити како ученици у БиХ стоје у односу на вршњаке из других земаља и које су кључне слабости образовног система.

(БН) Фото: Илустрација