Зашто студенти из Бангладеша бирају факултете у Српској?

- Све већи прилив страних студената, првенствено из Индије и Бангладеша, на два јавна универзитета у Републици Српској отворио је питање спремности домаћег образовног система и дугорочних друштвених посљедица овог тренда, док високошколске установе у томе виде шансу за финансијску одрживост и интернационализацију.

Вршилац дужности ректора Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић истиче да је интересовање странаца огромно, али да домаћи капацитети тренутно не могу одговорити потражњи.

"Да имамо могућност да понудимо 100 студијских програма, дошло би 100 пута више студената. Ограничен је број студената из иностранства који могу студирати на нашим универзитетима", наводи Шкрбић.

Поред медицине и техничких наука, ове године забиљежен је и изненадан интерес за друштвене смјерове, попут студија на Филозофском факултету. Пријемни испити, који су одржани онлајн, протекли су уз високу пролазност кандидата.

Објашњавајући мотивацију кандидата из далеких земаља за студирање друштвених смјерова у Српској, проф. др Димитрије Ћеранић наводи да је кључни мотив стицање европске дипломе.

"Студенти који уписују друштвене смјерове стипендирани су од стране страних компанија, с циљем да буду њихови представници на тржишту", објашњава Ћеранић.

Настава за стране студенте изводи се на енглеском језику на лиценцираним смјеровима, чиме се отвара и питање адекватности домаћег наставног кадра.

С друге стране, долазак странаца долази у тренутку када се јавни универзитети суочавају са падом броја домаћих студената и финансијским потешкоћама, због чега се школарине странаца посматрају као значајан извор прихода.

Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Ненад Вуковић упозорава да комерцијализација не би смјела бити примарни циљ.

"Нисам сигуран да ли на теми високог образовања треба да буде најважније колико студената плаћа школарину. Република Српска треба да призна да има проблем у високом образовању", сматра Вуковић.

Овај тренд прати и шири економско-демографски контекст, будући да су радници из Индије и Бангладеша већ најбројнија страна радна снага на тржишту рада у БиХ. Иако представници универзитета тврде да се дипломци по завршетку студија враћају у матичне земље, у јавности се отварају питања контроле њиховог боравка, потенцијалног останка на домаћем тржишту рада, те утицаја на демографску слику Српске. Ресорно министарство за сада нема званичне одговоре на ове изазове.

(БН) Фото: Архива