Плате у БиХ најмање у региону, Словенија и даље на врху

У Босни и Херцеговини просјечна исплаћена нето плата у јулу ове године износила је 1.732 КМ (885,56 евра). Уколико искључимо инфлацију и промјене цијена, плата је у јулу забиљежила номинални раст од 1,5 одсто у односу на мјесец раније, док је реални раст 1,9 одсто.

На годишњем нивоу, просјечна нето плата у јулу ове године у односу на јули 2025. номинално је већа за 8,1%, док је за исти период реални индекс био већи за 4,4%.
Званични подаци показују тренд који се мјесецима не мијења; у БиХ највиша мјесечна примања имају запослени у сектору информација и комуникација (просјечна нето плата 2.294 КМ), затим у сектору здравствене и социјалне заштите (2.265 КМ), као и финансијским и осигуравајућим дјелатностима (2.263 КМ).

Најнижу плату примају радници запослени на пословима пружања смјештаја, припреме и услуживања хране (1.180 КМ), прате их радници у грађевинарству са просјечном платом од 1.334 КМ, те у малопродаји (1.381 КМ) и прерађивачкој индустрији (1.414 КМ).

Када је о регији ријеч, Словенија исплаћује највеће плате. Према подацима Статистичког уреда, просјечна плата у јулу износила је 2.708,63 евра бруто и 1.695,34 евра нето. Била је нижа од плате за јуни, номинално за 1,6%, а реално за 1,5%. У поређењу са платом за јули прошле године, просјечна бруто плата је порасла за 7,6% номинално (или за 4,6% реално) и нето за 7,5% номинално (или за 4,5% реално).

Када је ријеч о јавном и приватном сектору у Словенији, просјечна бруто плата била је нижа у оба сектора од плате за јуни; у јавном сектору за 4,0% (у државним институцијама за 4,8%), а у приватном сектору за 0,1%.

Просјечна бруто плата била је највећа у финансијским и осигуравајућим дјелатностима (3.749,27 евра), гдје је плата такође највише порасла у односу на плату за јуни и то за 2,9%), док је најнижа била у дјелатностима смјештаја и прехране (1.993,33 евра).

У структури просјечне бруто плате, основна плата чини 60,2%, затим слиједе износи накнада плата које падају на терет послодавца (23,3%), бонуса (11,4%), радни учинак (4,9%) и исплата за пословни учинак (0,1%). Удио накнада плата на терет послодавца у износу просјечне бруто плате био је највећи у образовању (49,4%), а најмањи у грађевинарству (14,0%), док је укупни удио бонуса и плате по основу учинка био највећи у рударству (24,1%), а најмањи у образовању (8,8%).

Како наводи Статистички уред у свом извјештају, под претпоставком да су сва лица запослена код правних лица, а која су примала плату или накнаду плате на терет послодавца, била запослена са пуним радним временом (тј. за 40-сатни рад током седмице), просјечна бруто плата за јули износила би 2.753 еувра.

У том случају, четвртина запослених би примала бруто плату нижу од 1.831 евра, половина бруто плату нижу од 2.340 евра, а 64,4% бруто плату нижу од просјека. С друге стране, десетина запослених би примала бруто плату већу од 4.279 евра, а проценат најбоље плаћених запослених бруто плату већу од 8.271 евра.

У Црној Гори просјечна нето зарада у јулу ове године, према подацима Управе за статистику Монстат, износила је 1.037 евра. У односу на мјесец раније била је већа са симболичнх 1 евро. Истовремено, потрошачке цијене су, пише инвеститор.ме, порасле 0,8 одсто, због чега је куповна моћ просјечне плате реално смањена 0,7 одсто.

 У поређењу са јулом 2025. године, просјечна нето плата у Црној Гори порасла је за 2,3 одсто или 23 евра.

Највећа просјечна нето зарада у јулу забиљежена је у финансијским дјелатностима и осигурању (1.683 евра). Просјечна нето зарада у пословима снабдијевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација износила је 1.484 евра, информисања и комуникација 1.313 евра, пословања некретнинама 1.230 евра, док су најниже просјечне плате регистроване у административним и помоћним услужним дјелатностима (873 евра).

Како преноси инвеститор.ме, разлика између сектора са највећом и најмањом просјечном платом достигла је 810 евра. Просјечна зарада у финансијама била је готово 93 одсто већа него у административним и помоћним услугама. Номиналне зараде су у јулу порасле у 16 од 19 сектора, али ни у једном раст није био довољно велики да надмаши раст цијена, односно мјесечну инфлацију од 0,8 одсто.

Републички завод за статистику Србије још увијек није објавио податке за јули, те смо за потпунију слику зараде у регији узели посљедње податке од јуна, гдје је просјечна зарада у бруто износу износила 166.123 динара (1.417 евра). Просјечна нето плата износила је 120.401 динар (1.028 еура).

Раст бруто зарада у периоду јануар – јуни 2026. године, у односу на исти период прошле године износио је 11,3% номинално, односно 8,2% реално, док је просјечна нето зарада већа за 11,5% номинално, односно за 8,4% реално.

У поређењу са истим мјесецом претходне године, просјечна бруто зарада за јуни 2026. године номинално је већа 12,3%, а реално за 9,3%, док је просјечна нето зарада номинално већа за 12,4%, односно за 9,4% реално, пише Форбс.

Према подацима Државног завода за статистику (ДЗС), просјечна мјесечна исплаћена нето плата у Хрватској у јулу је износила 1.540 евра, те је у односу на мјесец раније номинално мања за један одсто, а реално, узевши у обзир инфлацију, за 0,8 одсто.

Како је пренио Форбес Хрватска, у односу на јули прошле године, просјечна исплаћена нето плата је номинално била већа за 7,2 одсто, а реално за 3,2 одсто.

Највећа просјечна плата овог јула исплаћна је у дјелатности авио-превоза (2.398 евра), а најнижа (1.005 евра) у дјелатности производње одјеће.

(Агенције) Фото: БН