Нове изборне технологије: Недостају људи, новац и обука...

Увођење нових технологија у овдашњи изборни систем од првог дана прате отворена питања, сумње и контроверзе, а како се ближи 4. октобар - дан резервисан за нове опште изборе уз прву пуну примјену оптичких скенера и уређаја за идентификацију бирача, на површину излазе проблеми о којима све отвореније говоре и у самој Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ.

Десети по реду општи избори у БиХ биће спроведени први пут уз скенере и другачији начин идентификације бирача на биралиштима на начин да ће, уз лични документ, бити узет и отисак, у принципу, десног кажипрста, али је цијели процес под великом лупом јавности од самог избора компаније којој је повјерен тај посао.

Оштре полемике су, наиме, почеле чак и прије тога, односно након што је увођење нових технологија омогућено интервенцијом њемачког дипломате Кристијана Шмита из фотеље високог представника у Изборни закон БиХ, јер је годинама изостајао конкретан договор домаћих лидера на том пољу.

И након што су послије извјесног времена од потписивања уговора у другом плану остале контроверзе које се вежу за матичну компанију која је опрему доставила БиХ, услиједила су бројна питања о томе да ли је и у коликој мјери домаћа изборна администрација спремна за посао који је сада већ увелико на видику.

Сумње у то да ће изборни дан обиљежити озбиљни проблеми су јачале како је каснила и обука чланова бирачких одбора, док су из ЦИК-а, с друге стране, упорно скретали пажњу на чињеницу да су нове технологије испробане на одређеном узорку на локалним изборима 2024.

Насупрот томе, дио људи из система је тврдио и и даље тврди да није могуће поредити то искуство са изборним процесом који слиједи, јер ће на изборима у октобру бити четири гласачка листића, редизајнирани изглед тог листића, посебни фломастер, а редне бројеве кандидата ће морати тражити на другом помоћном листићу.

Тестни избори

Да ће бити проблема и гласање ићи спорије на биралиштима, показали су и тестни избори, које је прије десетак дана организовао ЦИК. Њих су, наиме, обиљежили проблеми са испоруком гласачког материјала, због чега је и сам почетак тестног гласања каснио и неколико сати у односу на план.

А тога су све свјеснији и у ЦИК-у. Чланица ЦИК-а Ирена Хаџиабдић је у изјави за федералне медије истакла да имају одређених проблема које ће морати ријешити у наредних 15 дана, да не би било проблема у спровођењу избора.

"Кључни проблеми су акутни недостатак стручног особља, велико кашњење у спровођењу обука за примјену нових изборних технологија те логистички изазови", навела је Хаџиабдићева и подсјетила и да недостаје на стотине стручњака за техничке уређаје који треба да буду на бирачким мјестима.

Хаџиабдићева је признала и проблеме са попуњавањем бирачких одбора, наводећи да је одговорност на политичким субјектима у БиХ.

"Ти проблеми могу имати утицај на ток изборног дана, али неће зауставити одржавање избора. Избори правно и законски морају бити одржани. Међутим, због недостатка обученог кадра и тога да се обуке морају радити убрзано и у ходу, могући су технички застоји, гужве и спорије одвијање гласања. Изборни процес ће бити спроведен са расположивим људством, али уз могуће оперативне потешкоће", истакла је Хаџиабдићева.

Велике проблеме имају у Бијељини. Предсједница Изборне комисије Дијана Савић Божић за "Глас" тврди да, на тој адреси, гледајући садашњу ситуацију, неће моћи спровести изборе са технологијом, како су то зацртали у ЦИК-у, истичући да су и у Сарајеву и те како упознати са стањем, али не реагују.

"Ми немамо ниједну конвертибилну марку, иако је Градска управа била дужна да стави на располагање средства 15 дана након расписивања избора, а ЦИК захтијева од локалних комисија да обезбиједе виљушкаре, превоз изборних технологија до крајњих адреса. Ми имамо 200 бирачких мјеста, нека су удаљена и 50 километара од центра и то је немогуће извршити, јер захтијева изнајмљивање возила и услуге лица која ће управљати системом. У овом моменту то не можемо обезбиједити", нагласила је Савић Божић.

Дописи

Потврдила је да су у петак послали нови, али не и први допис ЦИК-у, у којем су их обавијестили о проблемима.

"ЦИК предузима активности на кажњавању политичких представника због изјава, а када политички представници блокирају рад Изборне комисије или онемогућавају спровођење избора, онда не предузимају ништа. Обавеза свих органа јесте да избори буду спроведени. У супротном постоји кривична одговорност прописана законом", нагласила је она.

ЦИК, каже, уз велики буџет и људе, има проблеме.

"Ми немамо ни ангажована лица нити једну марку. Одговорност сноси наша извршна власт. Скупштина је усвојила буџет, одобрила средства, али нам она нису стављена на располагање. Позивам на одговорност и ЦИК, који треба да реагује. Законска обавеза је да притекну у помоћ и обезбиједе услове, јер су они као кровна изборна организација ове земље", закључила је она.

Иако је увођење нових технологија у изборни систем БиХ најављивано као пут ка поузданијим изборима и препрека манипулацијама, пилот-програм је показао да постоји могућност манипулације на скенерима.

Ревизија

ЦИК је у петак закључио уговор са америчком групом понуђача о пружању услуге независне верификације, валидације и ревизије изборних технологија, односно ревизију система за биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића на бирачким мјестима, вриједан 661.050 КМ са ПДВ-ом. Одлуку о избору најповољнијег понуђача ЦИК је донио након расписаног тендера.

(Глас Српске) Фото: ЦИК