Пропали "Цомсар" тајно плаћен троструко више од вриједности милионима из буџета Српске

• Влада Републике Српске купила је предузеће „Цомсар Енергy РС“ за 240,5 милиона КМ, а већи део износа плаћен је пре потписивања уговора.

• Цијена је базирана на оптимистичним проценама будућег пословања, иако су предузеће раније пословало са губитком.

• Исплата средстава реализована је путем предуговора, а проценитељи су користили сумњиве методологије које нису узеле у обзир стварно финансијско стање.

• Након преузимања, укупни трошак за Сардарове неизграђене пројекте у БиХ нарастао је на 309,2 милиона КМ.

• Транспарентност исплата је проблематична, с обзиром да су новчане трансакције извршене путем офшор компанија и без јасних банковних информација.

Влада Републике Српске је купила предузеће „Цомсар Енергy РС“ за 240,5 милиона КМ, од чега је већи дио плаћен прије него је уговор потписан и новац осигуран у буџету. Цијена је утврђена на основу оптимистичног предвиђања будућег пословања неизграђених енергетских објеката.

Република Српска 12.09.2026 | 10:43
Пропали "Цомсар" тајно плаћен троструко више од вриједности милионима из буџета Српске

Док је пажња јавности била усмјерена на предсједничке изборе у Републици Српској (РС), у тишини је потписан уговор тежак 240,5 милиона КМ.

Тог 18. новембра 2025. године у Бањалуци су Зора Видовић, министарка финансија РС, Никица Врањеш, в. д. директора ГАС−РЕС-а, и Александр Курочкин, заступник руског бизнисмена Рашида Сардарова, ставили потпис на уговор о откупу концесионог предузећа „Цомсар Енергy Република Српска“.

Новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) откривају да је ова фирма плаћена три пута више од вриједности оснивачког капитала, а чак 181,9 милиона КМ исплаћено је унапријед − прије него што је уговор потписан и прије него што је новац обезбијеђен у буџету.

Влада је та средства накнадно намакнула ребалансом и кредитним задужењима.

Исплата је омогућена предуговором који се ослањао на процјену вриједности предузећа. Њу је израдила кућа „Грант Тхорнтон“, односно Александар Џомбић, бивши премијер РС, а потврдила фирма „Тхе Wолф Цонсултинг“ његовог бившег савјетника Јасминка Јотића.

Процјена није заснована на финансијском стању предузећа које је пословало са губитком, већ на предвиђању будућег пословања термоелектране и рудника које тек треба изградити на основу додијељених концесија. Тако је у процјени предвиђено 73,9 милиона КМ од продаје угља у 2025. години и још 659,1 милион КМ од струје у 2029. години.

Са овом исплатом од 240,5 милиона КМ, укупни цех који су грађани платили за недовршене пројекте Сардарова у Босни и Херцеговини (БиХ) нарастао је на 309,2 милиона КМ. Раније је исплаћено 68,6 милиона КМ фирми „Цомсар Енергy Хидро“ у Рудом, која је имала концесије за експлоатацију камена и изградњу хидроелектране у овом граду.

Спасавање РиТЕ „Угљевик“ као покриће за трговање

Прича сеже у 2011. годину када је Влада РС на челу са Џомбићем дала сагласност за оснивање предузећа „Цомсар Енергy Република Српска“.

Основали су је Сардарова фирма „Цомсар Енергy Гроуп Лимитед“ са Кипра (са 98,4% удјела) и јавно предузеће Рудник и Термоелектрана (РиТЕ) „Угљевик“ (са 1,6%).

Сардаров је у оснивачки капитал уложио 71,4 милиона КМ, а РиТЕ „Угљевик“ 1,1 милион КМ, углавном у некретнинама.

До 2016. године „Цомсар Енергy Република Српска“ добио је осам концесија код Зворника, Лопара и Угљевика, за шта је у буџет РС уплаћено око 8,5 милиона КМ.

Четири концесије су биле за истраживање угља и кречњака на период до двије и по године, а четири за експлоатацију руде и градњу термоелектране на 30 година.

Термоелектрана није изграђена и руда није ископавана, али Влада РС није раскидала уговоре, већ је продужавала рокове за додатних 12 до 14 година.

У међувремену, РиТЕ „Угљевик“ је трошио посљедње залихе угља, а на експлоатацију лежишта датог под концесију партнерској фирми није могао утицати. Због тога су у више наврата прекидали производњу и организовали протесте радника.

„Ми производимо једну трећину електричне енергије у електроенергетском систему Републике Српске. Највећи смо произвођачи и самим тим дошли смо у проблем гдје у 'Угљевику Исток 1' нема довољних количина за нормалан рад Термоелектране“, рекао је новинарима ЦИН-а Бобан Беновић, донедавни предсједник Синдиката радника овог предузећа.

У марту 2025. године Влада РС на челу са Радованом Вишковићем донијела је закључак да је од стратешког значаја да РиТЕ „Угљевик“ има континуирано снабдијевање и приступ угљу датом под концесију.

У закључку се наводи да је због тога неопходно ступити у преговоре са Сардаровим, откупити његов дио у концесионом предузећу „Цомсар Енергy РС“, сачинити предуговор и одмах платити 58,6 милиона КМ.

Новац је из буџета исплаћен већ наредног мјесеца.

По налогу Владе, даљу комуникацију и преговоре преузело је предузеће за гасне пројекте ГАС−РЕС, односно њихов Надзорни одбор на чијем је челу био Душко Перовић. Он је раније радио за Сардарова и јавно се хвалио да га је довео у БиХ. Данас је шеф Представништва РС у Руској Федерацији и не жели да разговара са новинарима о тој теми.

Закључак Владе био је параван, откривају документи у посједу ЦИН-а. Цијели процес покренут је раније, још 2022. године, писмом намјере које је Сардаров упутио властима.

При томе, вишемилионска исплата није извршена на основу потписаног уговора и утврђене откупне цијене, већ на темељу предуговора и процјене вриједности предузећа.

Предуговор су 2. априла 2025. године потписали Видовић, Курочкин и Врањеш. Њиме је дефинисано да се ГАС−РЕС-у даје 25 одсто удјела у концесионом предузећу, али само као залог до коначне исплате. Заузврат ће Министарство финансија РС платити 58,6 милиона КМ, што је дио откупне цијене која ће се накнадно утврдити.

Процјену вриједности је на захтјев концесионара „Цомсар Енергy РС“ урадила фирма „Грант Тхорнтон“, односно процјенитељ Александар Џомбић, бивши премијер РС. У његовом мандату Сардаров је најављиван као инвеститор који ће уложити милијарду марака у енергетски сектор, а на основу тога је добио и држављанство БиХ.

„Немам мандат да коментаришем чињеницу да је инвеститор најављивао значајна улагања, одустао од истих, донио одлуку да изађе из посла и продао капитал у својој компанији“, навео је Џомбић у допису новинарима ЦИН-а. Додао је да већ 13 година није у јавном сектору и да није у сукобу интереса.

Џомбић је процијенио да концесионо предузеће вриједи 291,7 милиона КМ, од чега на Сардаров удио отпада око 287 милиона КМ, а остатак на РиТЕ „Угљевик“.

Процјену је направио на основу пројекције будућег пословања предузећа. Навео је да фирма има концесије за изградњу термоелектране и експлоатацију угља и камена, као и концесије за истраживање руде. Те су концесије истекле прије више од деценије, али тај детаљ се у процјени не наводи.

У пројекцији сачињеној у фебруару 2025. предвидио је да ће већ у тој години остварити приход од 73,9 милиона КМ од продаје угља те додатних 659 милиона КМ у 2029. од продаје струје на термоелектрани која још није изграђена.

Џомбић је у допису навео да нема времена за разговор те да је процјену радио по међународно признатим стандардима вредновања.

У изради процјене ослонио се на документе које је обезбиједио клијент, односно „Цомсар Енергy РС“, и према њиховој документацији, 2025. је дефинисана као година почетка експлоатације угља и четворогодишње изградње термоблока.

То се није догодило.

Потврда процјене кроз ревизију

У мају 2025. године, мјесец након што је исплаћена прва транша од 58,6 милиона КМ, ГАС−РЕС је наручио ревизију процјене коју је урадио „Тхе Wолф Цонсултинг“ Јасминка Јотића, некадашњег Џомбићевог савјетника.

Ревизија је потврдила да је искоришћена исправна методологија процјене, али је у коначном обрачуну утврђено да концесионо предузеће вриједи 237,5 милиона КМ, односно око 54 милиона КМ мање него што је процијењено.

Оба предузећа – и Џомбићево и Јотићево – налазе се у истој згради. Притом „Тхе Wолф Цонсултинг“ нема ни веб-страницу ни број телефона. Потписник ревизије Стево Јовичић потврдио је новинарима ЦИН-а да је ангажован само као хонорарни сарадник, а не стални запосленик те фирме.

„Ја ревидирам ту процјену, не радим нову“, рекао је Јовичић, додавши да то значи да је искористио постојеће информације наведене у процјени.

Одговарајући на питања новинара, рекао је да је потврдио методологију и да није радио под притиском нити је имао инструкције како треба обавити посао. Водио се, каже, међународним стандардима процјене.

На основу процјене и ревизије процјене, у јулу 2025. у Бањој Луци су представници ГАС−РЕС-а и „Цомсар Енергy Гроуп Лимитед“ усагласили цијену за купопродају предузећа − 240,5 милиона КМ.

Три мјесеца касније Џомбић је израдио извјештаје за финализацију договора о финансијском стању предузећа и уговореним обавезама.

Подаци не остављају мјеста оптимизму: губитак „Цомсар Енергy Република Српска“ досегао је 32 милиона марака, на рачуну нису имали ни три хиљаде КМ, а обавезе према добављачима прелазиле су 4,6 милиона КМ.

Пословање се одржавало захваљујући позајмицама оснивача Рашида Сардарова од 14,9 милиона КМ. Готово половина тога стигла је баш у вријеме продаје предузећа у марту и августу 2025. године.

Истог мјесеца када су сачињени извјештаји, 23. октобра 2025. године, исплаћена је друга транша новца за откуп концесионог предузећа од око 123 милиона КМ. За исплату је послужио анекс предуговора. На основу тога у залог је дато још 52% предузећа ГАС−РЕС-у до коначне исплате новца.

Никица Врањеш, в. д. директора ГАС−РЕС, игнорисао је дописе и позиве новинара ЦИН-а. Њега веже уговор о повјерљивости због којег у јавности не може давати информације о пословању, пројектима и финансијским подацима „Цомсар Енергy Република Српска“ без њихове писане сагласности.

Новинари ЦИН-а откривају да су купопродајни уговор тек 18. новембра 2025. потписали Видовић, Врањеш и Курочкин. Тада је за коначну исплату преостало још само 58,6 милиона КМ који су исплаћени три мјесеца касније, након чега се Сардаров повукао из концесионог предузећа.

Како новац за „Цомсар“ није био планиран редовним буџетом за 2025. годину, Влада РС је исплату накнадно „пеглала“ ребалансом буџета, па је Народна скупштина РС изгласала два ребаланса – први у јуну, а други у новембру 2025. године.

Током скупштинских расправа о ребалансу министарка Видовић је прећутала потписани уговор посланицима. Рекла је да ће се РС додатно кредитно задужити, чиме би се буџет повећао за 260 милиона КМ, од чега се половина односи на издатке за акције и учешће у капиталу.

„Ово се односи на повећање државног капитала у нашем јавном предузећу ГАС−РЕС које смо извршили из буџета да би се обезбиједило право на концесију у руднику 'Угљевик'“, рекла је Видовић.

Бојан Кресојевић, народни посланик Партије демократског прогреса (ПДП), затражио је од министарке појашњење како је новац за ту намјену исплаћен, с обзиром на то да ребаланс буџета није ни усвојен: „Ви сте то већ урадили. Дакле, ребаланс је код Вас већ на снази. Зашто смо ми овдје, предсједниче Владе, уопште дошли данас, ако Ви имате већ ребаланс?“

Министарка финансија није одговорила. Услиједила је расправа посланика и чланова Владе РС која је скренула фокус са питања.

Кресојевић је за ЦИН рекао да се ради о ненамјенском трошењу новца и да изостанак одговора сам по себи довољно говори.

„Па, њих ни закони не спутавају да зауставе тај неправилан начин исплате новца, а камоли да било ко од народних посланика на то утиче, јер како да утичете на нешто што се већ десило“, пита се Кресојевић.

Исплаћена сума од 240,5 милиона КМ троструко је већа од оснивачког удјела Сардарова у предузећу које није саградило енергетске објекте нити производило струју.

Након преузимања предузећа у јуну 2026. по захтјеву новог власника ГАС−РЕС-а израђена је студија економске оправданости куповине. Студију је урадио директор „Тхе Wолф Цонсултинг“ Јасминко Јотић и оцијенио је куповину оправданом, уз напомену да се приход може остварити и продајом угља ако се не успије изградити термоелектрана за коју је потребно 1,3 милијарде КМ.

Према подацима РиТЕ „Угљевик“, овим је омогућено да уђу у експлоатационо поље и приступе новим резервама угља.

Изгубљен траг новца

Документи откривају и нетранспарентну исплату новца. У купопродајном уговору о откупу концесионог предузећа није наведено на чији рачун и преко које банке ће се исплатити новац. Наведено је тек да ће продавац накнадно послати инструкције о уплати.

Фирма „Цомсар Енергy Гроуп Лимитед“ преко које је Сардаров пословао у овом случају регистрована је у офшор зони на Кипру. Ова дестинација у финансијском свијету важи за ризичну зону, склону прању новца и пореским утајама.

Сардарово предузеће нема раднике, инфраструктуру ни обезбијеђене приходе. Постоји само на папиру и регистровано је за држање сувласничких удјела у другим фирмама.

Према важећим прописима о спречавању прања новца, банке су обавезне обавијестити Агенцију за истраге и заштиту (СИПА) чим се појаве трансакције повезане с оваквим фирмама. Међутим, у СИПА-и су одбили одговорити на упит новинара ЦИН-а о томе да ли су примили пријаву у вези с овим милионским трансфером.

Петар Ђокић, министар енергетике и рударства РС у чијем су ресору концесије за енергетику, рекао је новинарима да не зна коме је плаћен новац, али да „није важно“ што је крајњи власник на Кипру.

„Може компанија 'Цомсар' овдје да се региструје у Фочи па ће бити плаћено на рачун у Фочи“, рекао је током посјете овом граду гдје је дошао на трибину да би подржао кандидата Савеза независних социјалдемократа (СНСД) за предсједника РС.

Министарство финансија РС је званично потврдило датум исплате, као и да су трансакције обављене у еврима. Међутим, о детаљима исплате одбијају говорити, позивајући се на заштиту комерцијалних интереса. Такође, нису одговорили ни на питање како је новац исплаћен ако та ставка није била планирана у буџету.

Одговор на питање новинара ЦИН-а о исплати новца прије потписивања уговора није дао ни Саво Минић, премијер Владе РС.

„Ко то каже“, питао је Минић којег су новинари затекли у Лопарама током предизборне кампање СНСД-а, чији је кандидат на предстојећим изборима.

На констатацију новинарке да то показују документи, поручио је: „Тужите нас, побогу! Објавите то!“

ЦИН је у посједу нотарски обрађене изјаве Рашида Сардарова којом је потврдио да је примио новац, али се нотар оградио да само овјерава потпис, а не и чињенице наведене у том документу.

Ни купопродајни уговор за откуп другог Сардаровог предузећа „Цомсар Енергy Хидро“, потписан посљедњег дана 2022. године, не садржи податке о исплати. У уговору је наведено да је откупна цијена 68,6 милиона КМ, да ће новац бити исплаћен у три транше и да ће инструкције за уплату бити накнадно достављене.

Синиша Шишић, директор фирме „ЕРС – Обновљиви извори енергије“ Љубиње која је купила ово предузеће, није желио разговарати о овом послу. У допису је навео да је новац исплаћен у еврима директно Сардаровој компанији „Цомсар Хyдро Холдинг Лимитед“ на Кипру.

Такође је навео да његово предузеће има отворене рачуне код УниЦредит банке и Нове банке те да је новац исплаћен путем међународног платног система СWИФТ, преко кореспондентне банке са сједиштем у Њемачкој.

„ЕРС – Обновљиви извори енергије“ је за 68,6 милиона КМ добило концесионо предузеће које је у тренутку куповине пословало са губитком од 600.000 КМ и које финансијски зависи од оснивача.

И у овом случају трговање је обављено на бази процјена о добром пословању концесионог предузећа у будућности, с обзиром на концесије за изградњу хидроелектране и експлоатацију камена у Рудом, иако до тога још увијек није дошло.

Премијер Минић није имао одговор на питање новинара ЦИН-а гдје је интерес Републике Српске у исплати око 300 милиона КМ за Сардарове пројекте за које је плаћена концесија око 8,5 милиона КМ.

„А, шта очекујете да вам кажем“, одговорио је противпитањем.

(ЦИН) Фото: ЦИН

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Бобан

12.09.2026 11:24

Који комсар тоје све бурлетова пљацка и његовије криминалаца

ОДГОВОРИТЕ