Петер Мађар удара на Орбана и његове сараднике

Мађарски премијер Петер Мађар је Мађарима обећао да ће вратити незаконито стечену имовину из ере свог претходника Виктора Орбана. Сада почиње да ради нова суперагенција - не без контроверзи. За владајућу странку Тиса ради се о питању кредибилитета.

"Повраћај имовине“ иза овог, и на мађарском прилично бирократског израза, крије се једно од најважнијих предизборних обећања нових власти у Мађарској.

Петер Мађар и његова владајућа странка Тиса хоће да држави врате новац и имовину који су за вријеме владавине Виктора Орбана на сумњив начин доспјели у:

- руке олигарха,

- партијски пријатеља,

- људи који су служили као параванили чланова породице аутократе.

Истовремено хоће да правно одговарају они који су од тога имали незакониту корист.

Ријеч је о свеобухватној операцији против корупције. Управо то многи Мађари очекују од нове владе више од свега: да милијарде које су им, како сматрају, отете, буду враћене грађанима.

Многи желе и да „чују како стављају лисице“ корисницима Орбановог система и виде их иза решетака, како се може прочитати на друштвеним мрежама, пише „Дојче веле“ (ДW).

Успјех или неуспјех „повраћаја имовине“ пресудно ће утицати на политичку будућност премијера и његове странке, сматрају бројни посматрачи.

Није ни чудо, јер је ријеч о огромним сумама новца које су за вријеме Орбана наводно незаконито преусмјераване.

Мађар је током предизборне кампање говорио о износу од око 60 милијарди евра. У међувремену се помињу и процјене које су чак три пута веће.

У свијести јавности те суме повезане су са сликама декадентног луксуза Орбановог система – породица бившег премијера, његови партијски пријатељи и олигарси:

живе у луксузним вилама,

лете приватним авионима,

одмарају се на луксузним јахтамаи добијају јавне тендере вриједне милијарде.

Али, наравно, ријеч је о много више од тога. Читава каста партијских кадрова из Орбановог Фидеса и његовог окружења, као и предузетници, умјетници, академски грађани и новинари блиски Орбану, годинама су издашно издржавани из јавних средстава – док им је главна квалификација била, прије свега, лојалност Орбану.

Насупрот томе стоје:осиромашење многих Мађара,одлазак младих из земље,запостављена и дјелимично потпуно пропала јавна инфраструктура,тешки услови у школама и болницама и огроман буџетски дефицит који тренутно износи 7,5 одсто БДП-а.

У свјетлу тог несклада, у Мађарској је велика жеља за казном и правдом.

Необично велика овлашћења
Непуна четири мјесеца након што је влада Петера Мађара ступила на дужност, операција против корупције сада је почела и практично да се спроводи.

Након што је крајем јула законом основана Национална управа за повраћај и заштиту имовине (НВВХ), њено формирање биће настављено током наредних недјеља.

Једно је већ јасно: биће то „суперинституција“ са изузетно широким овлашћењима и максималном независношћу.

Агенција попут НВВХ у Мађарској од промјене система 1989/90. године до сада није постојала. Приватизација јавне и државне имовине из времена комунистичке диктатуре у Мађарској је, као и у готово читавом бившем Источном блоку, у великој мјери спроведена преварама. Посљедице су у свега неколико случајева биле озбиљне.

Када је Виктор Орбан 2010. дошао на власт, постојао је млак покушај да се расвијетли хронична корупција претходне социјалистичко-либералне владе Ференца Ђурчања. Тај покушај се, међутим, завршио без резултата.

Контроверзе око кадрова агенције

Овога пута требало би да буде другачије. НВВХ ће, с једне стране, ретроактивно истраживати гдје је одлазио јавни новац и како је коришћена имовина, попут некретнина. Иако није одређен прецизан датум од којег би се случајеви истраживали, углавном ће бити ријеч о случајевима из периода Орбановог система, односно од 2010.

С друге стране, агенција ће се бавити и превентивном заштитом имовине и надзирати да ли се јавни новац и имовина убудуће користе законито.

НВВХ има и полицијска и тужилачка овлашћења, што значи да може да води истраге и подиже оптужнице. За свој рад одговара само парламенту.

Као и у неколико других случајева од доласка Мађара на власт, и оснивање НВВХ пратила је контроверза око кадрова.

Крајем прошле недјеље парламент је за челницу нове институције именовао 46-годишњу политиколошкињу Ану Унгер са будимпештанског Универзитета „Етвеш Лоранд“. Она је стручњакиња за политичке системе, демократске институције и финансирање странака, а изабрана је у вишефазном поступку између готово стотину кандидата.

Широј јавности Унгер до сада готово да није била позната, због чега су многи посматрачи били изненађени њеним избором.

Иако се у свом научном раду бавила и политичком корупцијом, она није специјалиста за ту област, а није ни правница. Поред обештећења и повраћаја имовине, сматра Унгер, потребно је детаљно разоткрити систем присвајања имовине како би се спријечило да се такве околности икада понове.

За замјеницу задужену за истраге већ је именована угледна тужитељка Каталин Ташнађи, која је раније радила у Централном тужилаштву за истраге.

Колико ће бити потребно до пресуда?

Највећа контроверза избила је због једне изјаве Унгер, која је рекла да би било „лудо“ вјеровати да ће током првог шестогодишњег мандата институције бити донијете правоснажне пресуде у великим случајевима корупције.

Премијер је, према његовим ријечима, на изборима добио „незабиљежено овлашћење да пљачкаше земље позове на одговорност“. Ако Мађари сада буду морали да чекају шест година, то би довело до пропасти владе Тисе, сматра познати видео-блогер и публициста Роберт Пужер.

(ДW/Блиц) Фото: Тањуг