Њемачка пред политичким сломом након побједе десничара из АфД, Мерцу пријети пад, шта Европу чека?

Када је крајње десничарска странка у недељу однела убедљиву победу у једној малој покрајини на истоку Немачке, потрес је могао да се осети од Даунинг стрита у Лондону до Јелисејске палате у Паризу.

Ретко кад је резултат регионалних избора посматран са толиком тежином када је реч о судбини демократије у Европи.

Ипак није реч о било којој европској земљи, већ о Немачкој, мотору ЕУ и земљи која је политички изоловала крајње десничарске странке.

Како се у Европи наредне године одржавају избори, шокантни успех Алтернативе за Немачку (АфД) на покрајинским изборима у Саксонији могао би да буде најава нових победа десничара широм Старог континента – као и модел за постизање успеха међу гласачима.

Француски бирачи ће наредног пролећа бирати новог председника. Избори у Шпанији требали би да се одрже до августа, а у Италији до краја наредне године.

У свим тим земљама кандидати крајње деснице бележе снажан раст подршке и угрожавају актуелне власти, које бирачи криве за системске проблеме својих економија, пише “Њујорк тајмс” (НYТ).

- Развијена Европа пролази кроз неку врсту софистицираног слома државе. Владе нису у стању да одговоре на проблеме везане за трошкове живота. Нису у стању да испуне очекивања својих бирача - рекао је за НYТ аналитичар Муџтаба Рахман, специјализован за Европу.

Упркос убедљивој победи, АфД није успео да освоји апсолутно већину, а ривалске странке су рекле да неће формирати коалициону владу са партијом чији су лидери користили нацистичке пароле и умањивали значај Холокауста. Многи су сматрали изборе у Саксонији тестом за тзв. заштитни зид.

“Немачка је подигла заштитни зид против крајње деснице. Он је на ивици колапса”, написао је у посту на “X” чилеански новинар Николас Сепулведа.

Наиме, за већину су потребна 42 мандата, а према најновијој пројекцији немачке телевизије ЗДФ, АфД је добила око 44% гласова и 39 од укупно 83 места у покрајинском парламенту.

Очекује се да ће ЦДУ, СПД, Зелени и Левица заједно такође имати 39 мандата, док ће Савез Саре Вагенкнехт (БСW) освојити преосталих пет. Тиме је БСW постао кључни фактор од чије подршке зависи формирање власти.

Мерц на прагу смене?

Резултати избора могли би да ослабе позицију немачког канцелара Фридриха Мерца, уколико чланови ЦДУ њега окриве за пораз странке, у тренутку кад је лидерска улога Немачке у Европи већ почела да слаби. Мерцов положај се, како пише НYТ, толико погоршао да неки аналитичари отворено говоре о његовој смени.

- То је велики разлог за забринутост у Европи… Слаба Немачка, са канцеларом чија се позиција урушава и који је принуђен да се бави унутрашњим проблемима, лоша је ствар и на крају ће умањити способност Европе да се суочи са својим изазовима – рекао је Рахман.

Забринутост због ситуације у Француској, где ће председник Емануел Макрон наредног пролећа да напусти функцију, није ништа мања.

Марин Ле Пен, кандидаткиња главне француске крајње десничарске странке Национални скуп, убедљиво води у анкетама за први круг избора, а у последње време је чак заузимала прво место и у симулацијама другог круга.

То значи да је ближа власти него икада током 14 година колико покушава да освоји председничку функцију.

Да ли је успон деснице незаустављив?

У Шпанији би крајње десничарска странка Вокс могла да се избори за место у наредној коалиционој влади, док је актуелна влада предвођена социјалистима оптерећена скандалима око корупције и мигрантском кризом.

У Британији су владајући лабуристи у јулу сменили непопуларног премијера Кира Стармера, у покушају да ојачају своју позицију у односу на брзо растућу крајње десничарску Реформу.

Ипак, успон крајње деснице није незаустављив. Успех Реформе нагло је успорен низом финансијских скандала у које је умешан њен лидер Најџел Фараж.

У априлу је крајње десничарски лидер Мађарске, премијер Виктор Орбан, збачен с власти након 16 година. Орбан је у понедељак честитао АфД на победи, наводећи да је “ово тек почетак”.

(Блиц) Фото: АП