Мимикрија једне канцеларије Додиковог режима 

Закон о републичкој управи Републике Српске прописује (члан 12) да послове државне управе обављају министарства, републичке управе и републичке управне организације (секретаријати, агенције, заводи, дирекције).

Др Милан Благојевић 

Свима њима је заједничко да се, како такође прописује наведени закон  (члан 3), могу формирати само законом те да им се и дјелокруг одређује само законом, а не уредбом Владе Републике Српске.

Због свега тога је тим законом (члан 31), а не подзаконским прописом, прописано постојање Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Република Српске, у чијем дјелокругу, према називу тог министарства, треба да буду сви послови (управни, стручни, административно-технички) везани за међународну сарадњу Републике Српске са ЕУ, међународним организацијама, државама, регијама, с обзиром на то да према Уставу БиХ ентитети имају право на такву сарадњу.

Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу је због тога према наведеном закону (члан 31. Закона о републичкој управи) надлежно за:

"учествовање у изради међународних споразума о сарадњи, координацију представљања Републике у иностранству, сарадњу са домаћим, регионалним и међународним организацијама".

Дакле, закон је јасан, али онда владајући режим у марту ове године на сједници Владе Републике Српске самовољно и супротно том закону, а тиме и супротно Уставу Републике Српске, донесе Уредбу о оснивању Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске.

У уводу те уредбе Влада се мимикријски позива на члан 21. став 1. Закона о Влади Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 118/08), хтијући тиме да остави утисак како јој наводно та законска одредба даје право да оснује ову канцеларију.

Међутим, одредба наведеног члана 21. став 1.  даје право Влади да оснива службе за стручне или техничке послове у виду угоститељског сервиса, службе за заједничке послове, ваздухопловног сервиса и томе сличне послове, а не и за међународну сарадњу Републике Српске, јер су послови међународне сарадње изнад свега управни послови за које се законом (а не уредбом) оснива посебно министарство, што је у овом случају Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу.

Зато су, дакле, незаконите наведена уредба Минићеве владе и конструкција коју та уредба назива "Канцеларијом за међународну сарадњу Републике Српске". А чим су супротне закону, и то Закону о републичкој управи и Закону о Влади Републике Српске, наведена Уредба и Канцеларија су супротне и Уставу Републике Српске, јер тај устав захтијева да свака уредба као подзаконски пропис мора бити у складу са законом. Устав Српске то чини тако што у члану 108. најприје прописује да закони морају бити у сагласности са Уставом, а одмах затим прописује да сви остали прописи, у које спадају и уредбе Владе, морају бити у сагласности са законом.

Случај наведене канцеларије је занимљив не само због тога што је њоме режим очигледно прекршио Устав и законе Републике Српске, већ и због тога кога је поставио на чело те канцеларије за коју хоће да заступа интересе Републике Српске.

Иронија је, а и трагедија српског народа, да то буду особе које најприје раде против њега, а онда се појављују као његови наводни спасиоци и заштитници његових интереса.

То је случај и са Аном Тришић Бабић, коју је Додиков режим поставио на чело поменуте незаконите канцеларије. А Тришић Бабић је прије тога, што се не смије заборавити, радила као политички савјетник у Канцеларији високог представника од 1997. до 1999. године, дакле служила је ономе ко је урнисао Републику Српску на међународном и унутрашњем плану.

Једнако тако Тришић Бабић је прононсирани заговорник НАТО интеграција. Из њеног обимног ангажмана у том правцу, ангажмана гурања нас у НАТО, довољно је подсјетити на оно што је 5. јуна 2014. године изјавила у интервјуу за Независне новине:

"Заостајање на путу евроатлантских интеграција значи заостајање на путу реформи... Грађани желе нешто сасвим друго - модерну, уређену и демократску земљу. А то је оно што су евроатлантске интеграције донијеле свим земљама које су постале чланице ЕУ и НАТО-а, и што доносе и нама. Додатно, ја сам апсолутно убијеђена да без наставка пута према НАТО-у нема ни наставка пута према ЕУ... Не можете припремити земљу да буде чланица ЕУ ако нисте у стању да припремите земљу да буде чланица НАТО-а".

Истина, нису Тришић Бабић и патрон јој Милорад Додик усамљени у том припремању нас за НАТО. Не треба заборавити ни на оно што је својевремено, док је био предсједник Републике Српске и предсједник СДС-а, ватрено заговарао Драган Чавић, тражећи да се укине Војска Републике Српске и да се сви послови одбране пренесу са ентитета на БиХ, до чега је нажалост затим и дошло. У томе је Чавићу свесрдно помагао Младен Иванић. 

Исто је учињено и када се радило о развлашћивању Републике Српске на фискалном плану, у области индиректних пореза. 

Списак тих активности је веома дуг, али суштина није у њему него у томе што и ових неколико примјера довољно говоре о томе како се међу нама увијек нађу појединци који за туђе потребе одраде посао на нашу штету, која се након тога више не може поправити нити надокнадити. 

Тако је и са незаконитом канцеларијом из наслова овог текста. И она је, осим што је незаконита, само једна мимикрија владајућег режима који се њоме жели прилагодити тренутној ситуацији и прикрити своје праве особине, тј. замести трагове из своје недавне прошлости.

Зато не треба да нас чуди због чега смо и као народ и као држава ту гдје јесмо, погубљени послије свега или, како је својевремено и другим поводом записао Меша Селимовић, а што вриједи и за нас овдашње и ововремене, не можемо више никуд, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо унапријед, зато задржавамо вријеме у страху од ма каквог рјешења.

Пише: Др Милан Благојевић