Док галами по медијима скупљајући јефтине политичке поене, СНСД је МИП БиХ свјесно препустио Конаковићу

Док се функционери СНСД-а свакодневно и оштро јавно препуцавају са министром иностраних послова БиХ Елмедином Конаковићем, оптужујући га за једнострано вођење спољне политике и заобилажење дејтонских принципа, стварни биланс њиховог рада унутар МИП-а показује сасвим другу слику.

Иза кулиса медијских политичких препуцавања, СНСД у пракси није урадио апсолутно ништа како би обезбиједио позиционирање кадрова из Републике Српске у МИП БиХ.

Умјесто да кроз механизме које имају на располагању у Савјету министара БиХ натјерају Конаковића на расписивање званичних конкурса, представници СНСД-а су овај ресор ћутке препустили актуелном министру.

Допустили су ситуацију у којој српски кадрови умјесто институционалне снаге зависе од појединачних министарских рјешења на рате, док се ресурси министарства користе без икаквог стварног српског филтера у административном врху.

Тако, док се кадрови СНСД јавно заклињу у заштиту националних интереса и одбрану Српске, кључне професионалне позиције које по закону и политичким паритетима припадају Србима у МИП су заробљене у статусу правне несигурности и воље министра.

Примјер тога је чињеница да се напримјер на челу Сектора за билатералне односе годинама налази високо рангирани српски дипломата Момир Брајић, који умјесто трајног мандата добијеног путем конкурса, годинама ради у в.д. статусу што значи да ради искључиво „по овлашћењу министра”.

Закон о државној служби у институцијама БиХ експлицитан је да позиција вршиоца дужности  може трајати најдуже три мјесеца, а у изузетним околностима може се продужити за још три мјесеца како би се у том периоду спровео јавни конкурс.

У пракси МИП-а БиХ, Закон је мртво слово на папиру. Према сазнањима из дипломатских извора и извјештајима који прате рад Савјета министара БиХ, статуси в.д. помоћника министра и секретара у овом министарству продужавани су на десетине пута током протеклих година.

Сваких неколико мјесеци, актуелни менаџмент министарства просто доноси нова рјешења о продужењу овлашћења за исте људе, чиме се свјесно заобилази обавеза расписивања конкурса.

Аналитичари и правни стручњаци упозоравају да ова ситуација није производ административне лијености, већ свјесне политичке калкулације. Позиција помоћника министра са сталним мандатом има законску аутономију и професионалну заштиту – таквог службеника министар не може смијенити без ригорозне и законски утемељене процедуре.

Насупрот томе, руководилац у в.д. статусу налази се у сталној правној несигурности. Његов опстанак на функцији директно зависи од воље актуелног министра. Држањем српских руководећих кадрова у сталном в.д. статусу, Конаковић осигурава њихову кооперативност и смањује простор за било какво професионално супротстављање његовим одлукама.

И тако док се иза затворених врата тргује позицијама у профитабилнијим државним агенцијама, професионална структура дипломатије БиХ остаје озбиљно урушена. Политичке елите из Републике Српске очигледно радије бирају улогу жртве у медијима него борбу за позиције кадрова из Републике Српске кроз институције.  

Све то директно се одржава и на рад српских кадрова у дипломатско-конзуларној (ДКП) мрежи широм свијета, који де фацто немају адресу којој могу да се обрате.  

И док министар Конаковић спроводи унутрашња помјерања и именовања њему подобних кадрова, српски представници у институцијама БиХ – Пресједништву И Савјету министара БиХ потпуно су заказали и прећутно му препустили Министарство и спољну политику. И тако, док он позиције у МИП попуњава својим кадровима, представници из Републике Српске у Савјету министара БиХ нису повукли ниједан конкретан институционални потез или условљавање како би зауставили ову праксу.

Насупрот томе, српски кадрови у владајућој коалицији у Сарајеву користе сваку прилику за оштра саопштења, телевизијске дуеле и међусобна оптуживања са Конаковићем, али та јавна препуцавања служе искључиво за скупљање јефтиних политичких поена код бирача, док се иза кулиса у Сарајеву не предузима ниједан конкретан потез заштите права Републике Српске у МИП БиХ.

Дозволивши да српски кадрови попут помоћника за билатералне односе годинама остану у в.д. статусу, СНСД их је свјесно оставио на милост и немилост министру, као и сва остала именовања у овом министарству.

Од почетка ове године министар Конаковић потписао је одлуке о интерним премјештајима унутар МИП и распоредима на нове позиције у ДКП мрежи за више десетина државних службеника. Међу њима су и унапређења кадрова лојалних Конаковићу и његовој странци Народ и правда, а поред кадровских крижаљки, у Министарству је запослено и неколико нових имена.

Како је недавно објавила Истрага.ба од 1.02.2026. Алмедина Тутић ступила је на дужност техничког секретара у Сектору за билатералу МИП, а само четири мјесеца касније, Тутић је распоређена у Амбасаду БиХ у Рим. Име Алмедине Тутић налази се на списку донатора странке Народ и правда.

Од 1. марта 2026. у кабинету министра Конаковића на мјесту техничког секретара запослена је Игбала Скалоња. Скалоња је бивша дугогодишњи радник Делегације ЕУ у Сарајеву. Њен супруг Армин Скалоња већ годинама јавно подржава НиП и предсједника те странке Елмедина Конаковића.

По Конаковићевом захтјеву, бројни службеници у МИП су посљедњих мјесеци распоређени на радна мјеста вишег ранга. Унапређење је добила, између осталих, и бивша новинарка Шејла Цоцалић, која је из Одјела за односе с јавношћу распоређена на позицију првог секретара у Одсјеку за људска права.

Амар Ћеримагић распоређен је на мјесто првог секретара у Одсјеку за ЕУ, а Ема Ћосић-Хоџић запослена је на мјесту првог секретара у Одсјеку за међународноправне послове.  

Алма Делић преузела је мјесто савјетника у Одсјеку за визно-пасошке послове. Унапређења и премјештаје на нова радна мјеста су добили и Алма Туркић, Наида Резак, Бењамин Шувалија, Алма Вражалица, Аида Мулалић, Маја Мујакић, Аднан Хрњић, Тарик Џубур, Емир Халиловић, Алма Варатановић-Гусо…  

Како наводи Истрага, МИП БиХ је током првих пет мјесеци 2026. године распоредио више од 20 службеника на нове позиције у дипломатско-конзуларној мрежи, а како су српски кадрови прошли у том распоређивању може се само претпоставити из досадашње праксе.

Раније је у политичким договорима функционисало неписано правило, када би министар био Бошњак (нпр. у вријеме Златка Лагумџије или Игора Црнатка као Србина па обрнуто, или Бисере Турковић), а замјеник Хрват, постојало је правило националног кључа по којем најважније ресоре унутар министарства (попут секретара министарства или кључних помоћничких мјеста) преузмају српски кадрови како би се задовољио баланс на нивоу цјелокупног руководства МИП.

Српске странке од Дејтона до власти СНСД-а инстистирале су да кадрови из Републике Српске добију те позиције како би имали директан увид над радом амбасада, издавањем виза и међународним уговорима.

У актуелном мандату Савјета министара ово правило је у потпуности срушено, а током формирања Савјета министара БиХ, СНСД је фокус својих кадровских захтјева пребацио на финансијске државне агенције, директорате и друга министарства (попут Управе за индиректно опорезивање, Регулаторне агенције за комуникације, ИДДЕЕА-е итд.).

Резултат тога је да су српске позиције унутар самог МИП-а БиХ остале у другом плану, што је министру Елмедину Конаковићу отворило простор да унутрашњим прерасподјелама и привременим рјешењима потпуно промијени некадашњу структуру и преузме контролу над ресорима који су некада традиционално припадали српским или хрватским професионалцима.

(БН) Фото: БН