Херцеговина – жила куцавица српског језика и пјесме

Из штампе је изашла нова збирка пјесма Миленка Дачевића. Истичући да се култура, данас у нашем друштву третира као социјална и "сиротињска" категорија, те да је као таква постала предмет поткусуривања. Ипак наглашава да је и у прошлости култура у највећим кризама доживљавала своје највише домете. 

Остајући досљедан препознатљивом стилу, који је гланцао, брусио и изоштравао, извор поетског надахнућа пронашао је и одржао у вјечитим и непролазним темама. Потврду Дачевићевег стваралаштва, потврдио је и академик Матија Бећковић:

"Већ по самом наслову  `Жила куцавица`  могло би се погодити одакле стиже овај пјесник.  Јер то није само наслов једне књиге, него име земље из које ова поезија извире. А та земља је Херцеговина – још увијек жила куцавица српског језика и пјесме.

Из оне Херцеговине која је подарила Јована Дучића и Алексу Шантића, највеће мајсторе стиха и версификације, гдје се поезија не сматра књижевним украсом него начином живота, гдје се љубавне и родољубиве песме и данас казују у рими, а српски језик и ћирилица стоје једно уз друго као нераздвојни чувари народног памћења". 

Бећковић наводи да Миленко Дачевић припада управо том пјесничком братству.

"Он се исповиједа хартији као највјернијем саговорнику. Његова пјесма не тражи уточиште у модама нити у пролазним књижевним навикама. Она слави љубав, завичај, вјеру и човјека. Пише се молитвом, а чита сузом. У времену када се често одустаје од мелодије стиха, Дачевић остаје вјеран пјесми која памти свој народ и свој језик. Његова поезија показује да права ријеч никада не застарјева ако долази из срца.

"Док буде српског језика, биће и Херцеговине као његове жиле куцавице. А док буде Херцеговине, рађаће се насљедници Дучића и Шантића, пјесници који знају да се највеће истине не доказују – него пјевају", навео је у коментару о збирци академик Матија Бећковић.

Аутор насловне слике: академски сликар Марија Бајовић

(БН)