Колико Република Српска годишње приходује, а колико живи од кредита?

Буџет Републике Српске за текућу годину пројектован је на рекордне износе, али иза историјских цифара крије се све израженији јаз између онога што привреда и грађани могу да уплате у касу и онога што се мора позајмити са стране. Детаљна анализа буџетског оквира показује прецизан однос између реалних прихода од пореза и стопе задуживања без које би јавна потрошња претрпјела озбиљан колапс.

Усвајањем ребаланса буџета, укупни буџетски оквир за Републику Српску подигнут је на историјски максимум. Међутим, структура пуњења ове касе јасно осликава дугогодишњу економску реалност – домаћи порези покривају тек дио потреба, док се остатак у милијардама надомјешта кредитима.

​Порези држе стабилност: Колико зарадимо сами?

​Најчвршћи стуб буџета и даље остају порези. Према званичним подацима из ребаланса, Република Српска по основу пореза и доприноса годишње прикупи око 5,32 милијарде КМ.

​Највећи дио овог прилива долази из два кључна извора:

​Индиректни порези: Приходи од ПДВ-а, акциза и царина, који се прикупљају на нивоу БиХ па потом распоређују ентитетима.

Доприноси: Приходи за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), који износе близу 1,97 милијарди КМ и директно се усмјеравају на исплату пензија.

​Иако су порески приходи забиљежили благи раст у односу на првобитне планове, они су и даље недовољни да самостално покрију све расходе, првенствено због високе јавне потрошње, обимне администрације и огромних обавеза по ранијим дуговањима.

​Кредитна зависност: Колико живимо на дуг?

​Оно што недостаје у каси, Република Српска надомјешта задуживањем на домаћем и страном финансијском тржишту.

​Првобитни план је предвиђао дугорочно задуживање од 1,690 милијарди КМ. Међутим, усвајањем ребаланса буџета, горња граница дугорочног задужења драматично је помјерена нагоре – за чак 804 милиона КМ – чиме је укупни планирани износ задуживања за ову годину достигао цифру од готово 2,49 милијарди КМ.

​Задуживање се одвија кроз два паралелна канала:

​Домаће тржиште (емисије на Бањалучкој берзи): Редовним аукцијама трезорских записа (краткорочни дуг) и дугорочних обвезница, гдје су главни купци домаће комерцијалне банке.

​Инострано тржиште: Изласком на међународне берзе, склапањем аранжмана са страним комерцијалним банкама и повлачењем транши кредита од међународних финансијских институција.

​Однос снага у буџету

​Када се подвуче црта, математика буџета Републике Српске је јасна:

​На сваке двије конвертибилне марке које Република Српска сама заради и прикупи од пореза, она мора да позајми скоро једну додатну марку кроз кредите и обвезнице како би одржала ликвидност, исплатила текуће обавезе и сервисирала старе дугове.

Док власти наглашавају да је задуживање неопходно за покривање доспјелих рата старих кредита и наставак капиталних инвестиција, економска струка упозорава да оволики проценат учешћа дугова у укупном буџету представља озбиљан терет за домаћу економију на дуже стазе.

(БН) Фото: Друштвене мреже