Пшеница родила, а цијене и робних резерви ни на видику

Вршај пшенице је у току, година је била родна, а квалитет зрна одличан. Цијене, као и сваке године, још нема, а држава и не покушава да заштити своје грађане. Док Србија и Хрватска од произвођача откупљују род за робне резерве, Република Српска их и нема јер су давно банкротирале, па су пољопривредници, као и много пута до сада, препуштени сами себи и разним диловима.

Они раде и улажу током читаве године. На тропским врелинама на њивама горе заједно са пшеницом. И док бришу зној са чела не знају ни колика ће бити откупна цијена пшенице, ни да ли ће је уопште продати. Они су пољопривредници, они у храниоци ове државе. А шта је држава њима...а посредно и свима нама?

Који је договор на ово питање, дилему нема Ђорђе Вакчић, пољопривредник из Мале Обарске код Бијељине.

“Ружно је ако кажем да је махећа, али има и добрих маћеха. Познајем и оне које су добре. Не мисле о нама. Требамо им пред изборе и ништа више”, јасан је Вакчић.

- Република Српска нема робне резерве, које су, како наводе пољопривредици, сигурна лука за произвођаче али и ваздушни јастук за грађане у вријеме криза и дивљања цијена.

“Робне резерве значе сигурнност. Ако ништа друго, имам сигурност, да је то откупљено, да је то сигурно. Наравно, мора се знати које су цијене. Ми немамо Закон о робним резервама, Закон о подстицајима. Дешавају се неке чудне ствари. Нико не зна колико нам треба хљеба, а хљеб, млијеко и месо су основне животне намирнице”, истиче Вакчић.

- Сваки добар домаћин, какав би држава требало да буде, прави залихе у вријеме жетве да не би морао да увози, сматра пољопривредник Мика Зекић из Пукиша у општини Лопаре.

“Видимо да се увози, и од тамо гдје се тамо воде ратови, по некој багателној цијени. Ја сумњам у тај кавалитет. То је можда чак и озрачено. Ово што ми производимо је сигурно, здравије и квалитетније, а и наше је”, објашњава Зекић.

Међутим, да на челу Српске нису домаћини него расипници који су уништили робне резерве, а које су амортизер криза, и предали их у руке тајкуна, тврди предсједник ПСС-а Драшко Станивуковић.

“Зашто да неко мисли о робним резервама када се данас тај дио средстава по њиховој логици и систему вриједности може користити за неки софтвеер који никад неће прорадити, за неке пројекте у рачунарима и ИТ-у, гдје ви не можете да опипате за шта се даје, а милиони се узимају. Избори долазе, а они су фокусирани управо  на то да обезбједе себе, а не људе”, истиче Станивуковић.

Да робне резерве неће бити формиране док је ова власт на челу Српске убијеђен је посланик СДС-а Томица Стојановић јер њих, како тврди, занимају само разни дилови са откупљивачима, прерађивачима и пекарима.

“У овом момнету је стање такво да је цијена ниска и сваке године се понавља иста прича. Откупљивачи доктирају цијене, држава се ту не појављује, са стране посматра и гледа, као да то није њихов проблем, као да су то грађани другог реда, као да то нису наши пољопривредни произвођачи”, наводи Стојановић.

- Није баш све тако црно али се неколико људи већ годинама, каже Вакчић, игра судбином и опстанком пољопривредника.

А одговор зашто је и даље на њиви, када је све тако компликовано, заправо је врло једноставан али и помало тужан за неког ко воли то што ради.

“Шта бих ја друго радио? Ја нисам професор, нисам љекар, нисам инжењер. Ја сам то што сам”, каже Вакчић.

(БН) Фото: БН