Благојевић: Доказ преварне политике Додиковог режима 

Случај новинара режимског РТРС-а, који је јуче (8. јуна 2026. године) по наредби Тужилаштва БиХ саслушан у просторијама СИПА-е у Бањалуци због дјела које је као кривично дјело (забране негирања геноцида) наметнуо високи представник Валентин Инцко 2021. године, један је у мору доказа о томе колико је преварна политика владајућег режима у Републици Српској и колико је све у Српској подређено и потчињено интересима Милорада Додика и његових послушника.

Др Милан Благојевић 

Рече јуче Додик да је саслушање тог новинара:

"наставак политичке инквизиције против слободе говора, слободе мишљења, слободе медија и права новинара да раде свој посао".

У истој изјави Додик је том новинару рекао да не брине те је:

 "поручио да Срби на наметања и притиске никада неће повити главу".

Међутим, када се разгрне омотач оваквог Додиковог популизма, Додиково стварно понашање нам открива његову велику превару.

Њу не мали дио Срба нажалост није кадар да схвати, а ништа мањи дио Срба то неће да прихвати јер је у свом слуганству Додику отишао предалеко на путу са којег нема повратка.

То су она ментална стања у која индивидуални и колективни дух дођу послије силних и поновљених гријехова, након којих дух зна да је згријешио и он то признаје себи (то је својеврсна аутоинтериоризација сопственог гријеха), али дух то не оспољава, не признаје спољњем свијету, него споља и даље наставља да понавља своје гријехе.

Та спирала зла и сопствене пропасти таквих појединаца и друштва се окончава тек њиховим биолошким нестанком и под условом да нове генерације, потомци тих грешника, не постану исти као њихови преци.

Таквој нашој спирали зла, вођеној сопственим индивидуалним интересима, није тешко да прогута и прихвати не само још једну у низу Додикових обмана и испразних тврдњи попут претходно речене, већ и да зажмири на злоупотребу власти зарад Додикових интереса, о чему говоре наредни редови.

Средином децембра прошле године додиковизовани СНСД посланици у Народној скупштини Републике Српске поднијели су Уставном суду БиХ захтјев за оцјену уставности Шмитовог закона и Шмитовог кривичног дјела неизвршења одлука високог представника.

Додиковизовани Срђан Мазалица је том приликом као шеф клуба Додикових СНСД посланика у Народној скупштини изјавио:

"Овом апелацијом покушаћемо да доведемо Уставни суд БиХ у ситуацију да из овог закона (Кривичног закона БиХ) избаци одредбе које се односе на то да неизвршење одлука високог представника не може бити правна норма у БиХ".

Међутим, не рече Мазалица зашто из истих разлога Додик и његови посланици нису том приликом поднијели захтјев Уставном суду БиХ за оцјену уставности и Инцковог закона о забрани негирања геноцида, јер све што Мазалица наводи за Шмитов закон једнако важи и за Инцков закон.

Другим ријечима, запитајмо се зашто СНСД и његови посланици у Народној скупштини никада нису поднијели Уставном суду БиХ захтјев за оцјену уставности и Инцковог закона о забрани негирања геноцида, а не само захтјев за оцјену уставности Шмитовог закона и кривичног дјела неизвршења одлука високог представника?

На ово питање истинит одговор је да то не треба Додику, јер њему треба само захтјев за оцјену уставности Шмитовог закона о неизвршењу одлука високог представника, пошто и на тај начин жели да за себе исходи одлуку која би, макар и понављањем кривичног поступка, довела до његовог ослобођења од оптужбе за неизвршење одлука високог представника.

Стога и уколико Уставни суд БиХ тај Шмитов закон прогласи неуставним то ће бити само одлука у корист Додика и само његова побједа, а не побједа свих нас, укључујући и оног новинара режимског РТРС-а с почетка овог текста.

Јер он ће, као и бројни други, због овакве преварне политике Додиковог режима и даље остати у канџама Инцковог закона о забрани негирања геноцида.

Др Милан Благојевић