Политика у БиХ није усмјерена на смањење инфлације

На најновију прогнозу ММФ-а о успоравању економског раста БиХ у 2026. години, уз истовремено убрзање инфлације и продубљивање дефицита текућег рачуна, домаћи економисти кажу  да ће такав однос условити пад животног стандарда становништва и смањење привредне активности, односно мању производњу и мање запослених радника.

Према расположивим показатељима, предвиђен је раст економије у БиХ за 2,3 одсто, док би просјечна годишња инфлација могла да достигне пет одсто, саопштено је из ММФ-а. На оволики степен инфлације у највећој мјери утичу унутрашњи, а не спољашњи фактори, како нова-стара власт често жели да представи, тврди економиста Миленко Станић.

“Власти код нас на инфлацију гледају као на пуњача буџета, а у условима раста цијена, буџети се заиста пуне, а страда привреда и страда животни стандард становништва. Међутим, то је само на кратке стазе, јер ће у дужем временском периоду страдати и буџети. -Мања производња, мања запосленост, мања потрошња становништва, довешће до смањења пуњења буџета. Али код нас су приоритетно постављени краткорочни интереси – да се преживи данас, неважно како ће бити у будућности", сматра проф. др Миленко Станић, економиста.

Због тога, каже Станић, нема никаквих активних мјера, ниједне политике која је усмјерена на смањење инфлације и њено стављање под контролу, тако да можемо очекивати теже стање.   

“Овај сет негативних кретања – инфлација и слабије стопе привредног раста ће условити пад животног стандарда становништва и смањење привредне активности, а то значи мању производњу и мање запослених радника. Пад животног стандарда значи да ће становништво са својим приходима моћи да купи све мање роба, јер постоји једна дефиница инфлације: “Пун џак пара, празна торба пазара”, тврди економиста Миленко Станић.

За економског аналитичара Игра Гаврана оваква прогноза ММФ-а није изненађујућа, јер је, каже, све то резултат лошег вођења у БиХ, од стране досадашњег Савјета министара и одлазећих влада.

“Резултат континуираног повећања задужености, изостанка економских реформи, изостанка било каквог дјеловања на цијене и инфлацију, а мањим дијелом и утицаја из свијета, прије свега када је ријеч о цијенама енергената.  Иако све ово не указује ни на шта добро и не наговјештава ни раст плата нижи од инфлације, нити неке друге економске помаке, важно је да смо управо имали изборе, да бар на неким нивоима очекујемо потпуно нове владе, које ће имати задатак и могућност да промјене ове трендове”, сматра Горан Гавран, економски аналитичар.

У Републици Српској се у скорије вријеме, најтеже могу очекивати било какве промјене, јер је власт остала иста, додао је Гавран, мада пројекције ММФ-а, објављене у октобарском извјештају, показују да би опоравак могао да услиједити тек 2027. године, када се очекује раст од 2,6 посто.

(БН) Фото: БН