Др Благојевић: Лице и наличје режима у Републици Српској 

Синоћња емисија "Други угао" режимског РТРС-а под називом "Каква је будућност Канцеларије ОХР-а у БиХ?" била је својеврсно откривање лица и наличја владајућег режима у Републици Српској, његове истински болесне и преварантске природе, а све то овај пут кроз лице и наличје Златка Кнежевића као једног од учесника те емисије.

Др Милан Благојевић 

Јер, не треба то заборавити, Кнежевића је на мјесто судије Уставног суда БиХ довео режим Милорада Додика 2011. године, одакле је, по команди тог истог режима, Кнежевић одступио у јануару 2024. године.

Дакле, у РТРС-овој емисији од 1. јуна ове године на питање водитеља: "господине Кнежевићу, Бонска овлашћења, шта ви очекујете хоће ли и нови високи представник посезати за њима?", Кнежевић је између осталог рекао:

"Понекад је долазио закључак да се један дио тога користи намјерно са циљем да се и даље одржава контролисани хаос. ...ја мислим да страно тијело не треба у уставном поретку".

Било је то синоћње лице Златка Кнежевића, а тиме и овдашњег режима који га је 2011. године инсталисао као судију у Уставни суд БиХ.

Међутим, и Кнежевић, а са њим и владајући режим Републике Српске показали су своје наличје у марту 2023. године, када се ради о ОХР-у, Кристијану Шмиту и Бонским овлаштењима.

Наиме, у марту 2023. године Златко Кнежевић је био судија и потпредсједник Уставног суда БиХ када је тај суд одлучивао о уставности одлука Кристијана Шмита од 2. октобра 2022. године.

Једном од тих одлука Шмит је суспендовао Устав Федерације БиХ и наметнуо своје амандмане на тај устав, док је другом одлуком Шмит наметнуо свој закон о измјенама и допунама Изборног закона БиХ.

У том предмету Уставни суд БиХ је својом одлуком, број У-27/22 од 23. марта 2023. године, одлучио да су обје те одлуке Кристијана Шмита у складу са Уставом БиХ.

За ту одлуку Уставног суда БиХ гласао је и Златко Кнежевић, а у образложењу те одлуке (тачка 27. одлуке) стоји да је Кристијан Шмит високи представник и да је у том својству 2. октобра 2022. године донио наведене уставне амандмане Федерације БиХ и измјене и допуне Изборног закона БиХ.

И онда, у ономе што је најважније, Уставни суд БиХ у истој одлуци (тачка 74) каже ово (за шта је Златко Кнежевић такође дао свој глас):

"74. У конкретном случају, Уставни суд запажа да је високи представник интервенисао у правни систем Босне и Херцеговине и умјесто Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и Парламента Федерације Босне и Херцеговине донио оспорене амандмане и Измјене Изборног закона.

У том погледу он је, стога, дјеловао као законодавна власт Босне и Херцеговине, а амандмани, односно Измјене Изборног закона које је он донио неспорно имају правну природу домаћих прописа".

Како се види, у вријеме доношења ове одлуке Уставног суда БиХ Златко Кнежевић као његов судија није говорио као што говори синоћ у емисији на РТРС-у "да страно тијело не треба у уставном поретку", већ је сасвим супротно од тога гласао за одлуку у којој пише да је Кристијан Шмит високи представник и да у том својству (тј. као страно тијело) дјелује као законодавна власт БиХ, а његови уставни амандмани и измјене Изборног закона "НЕСПОРНО имају правну природу домаћих прописа".

На исти начин Златко Кнежевић је мислио и 14. јула 2022. године када је у предмету број У-15/21 гласао (заједно са Миодрагом Симовићем судијом из Републике Српске) за одлуку Уставног суда БиХ којом је укинут Закон Народне скупштине Републике Српске о непримјењивању одлуке Валентина Инцка из 2021. године, којом је Инцко наметнуо свој "кривични закон о забрани негирања геноцида".

При томе је Уставни суд БиХ (са све Кнежевићем и Симовићем) тај закон Народне скупштине укинуо рекавши (тачка 28. те одлуке) да је Инцко:

"неспорно у конкретном случају доношењем Закона о допуни Кривичног закона БиХ супституисао домаче власти, у конкретном случају Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине, а закон који је донио има природу домаћег закона и сматра се законом Босне и Херцеговине".

Међутим, синоћ у емисији на РТРС-у Златко Кнежевић за тај исти Инцков закон каже да је та Инцкова интервенција: "врло лоша, дилетантска".

Према томе, и овдје видимо лице и наличје једне особе, а тиме и владајућег режима који ју је својевремено инсталисао за судију у Уставном суду БиХ.

Нажалост, ово су само неки од примјера особа из Републике Српске са Јанусовим лицем и идентитетом.

Такво понашање је својствено и шефу режима у Републици Српској, Милораду Додику, јер је он, сјетимо се, 1999. године тврдио, јер је њему тада тако требало, да је високи представник изнад Устава БиХ и да може да смјењује појединце са функција и да намеће законе у БиХ, након чега се прометнуо у наводног борца против ОХР-а.

Таква је и Додикова Ана Тришић-Бабић која се од службенице и политичке савјетнице у ОХР-у прометнула у (псеудо)боркињу против ОХР-а. Или Додиков Никола Шпирић у априлу 2001. године у Парламентарној скупштину БиХ рече:

"ја цијеним улогу и значај високог представника. Будимо захвални (ОХР-у) што су ове законске пројекте (закон Волфганга Петрича о ДГС-у БиХ) успоставили да живот нормално функционише".

Но, након тога и Шпирић се данас прометнуо у (псеудо)борца против ОХР-а.

На ове примјере корисно је подсјећати, јер су они својеврсна дијагноза нас какви јесмо.

Они нам изнова доказују колико је дубоко морално посрнуће нас и Републике Српске. То посрнуће сваким даном само метастазира у свим друштвеним сегментима.

Стога је од такве републике и њеног једнако декадентног друштва тешко очекивати ишта добро у будућности, пошто тако посрнула друштва само срљају у сопствену коначну пропаст.

Др Милан Благојевић