Да ли бројна представништва служе привреди или личним интересима појединаца?

Милиони марака из буџета БиХ сваке године одлазе на одржавање дипломатске мреже широм свијета, а страних инвестиција у домаћој привреди и даље нема. Док нас страни капитал заобилази, поставља се питање: за кога заправо раде наши економски амбасадори? Да ли бројна представништва служе привреди или искључиво личним и страначким интересима?

Инвестиције, улагања, отварање фабрика, нова радна мјеста, јаке везе са дијаспором... све су то циљеви дипломатско-конзуларне мреже Босне и Херцеговине, која у свијету броји укупно 56 представништава и финансирана је новцем грађана. Али резултата нема и систем се мора мијењати, сматра дипломата и економиста Драшко Аћимовић.

"Ту би јаку улогу могле одиграти трговачке и привредне коморе ФБиХ и Републике Српске 01.05 тако да они у дипломатско конзуларна представништва шаљу своје људе који би се борили на одређеном принципу: ако радиш више придонесеш свом ентитету више имаћеш бонусе, премије или ако не, имаћеш мања примања али овако фиксирано фиксне плате на овај начин то не функционише", каже  Аћимовић.

Република Српска годинама шири мрежу иностраних представништава, за чији је рад ове године издвојено рекордних 15 милиона марака. Само за канцеларију у Москви даје се два милиона, а прате је Беч и Вашингтон.
Ипак, тај новац није привукао стране инвестиције, што доказује податак да је у Српској завршило тек 37 одсто укупног страног капитала у земљи.

Милиони су послужили за нешто друго – укидање америчких санкција, оцјењује политиколог Велизар Антић.

"Ми не знамо ни шта раде, ни колико се новца за њих издваја, ни како троше тај новац. Међутим, видимо да резултате тог рада, њиховог рада, има само Милорад Додик и људи око њега, док народ има јако мало користи од свих тих представништава и свог новца који смо уложили у њих", сматра Антић.

Инвеститоре одбија цјелокупан друштвено-политички амбијент у БиХ, као и чињеница да држава још увијек није чланица Свјетске трговинске организације. Економиста Адмир Чавалић подсјећа шта би заправо требао бити основни задатак економске дипломатије.

"Шта би требало да ради? Дакле, јача билатералне односе, да креира нова тржишта за наше извознике, да договара нове увозе, дакле, поготово кад говоримо о алтернативама за енергенте или неке друге критичне сировине и слично", каже Чавалић.

Док чекамо стране инвеститоре и конкретне резултате вишемилионских издвајања за амбасаде и конзулате, и оно мало домаће радне снаге пакује кофере за земље у којима се наша дипломатска представништва заправо и налазе.

(БН)