Уочи сједнице ПИК-а у Сарајеву: Ко кога жели за високог представника БиХ?

Уочи сједнице ПИЦ-а у Сарајеву: Французи, Нијемци и Брисел контра Американаца и Италијана. Желе срушити Ландија и за високог представника именовати Ренеа Троццаза. Турци и Јапанци уз САД, Канађани контра. Британци “неодлучни”!

Неколико чланица Европске уније не прихвата амерички приједлог да италијански дипломата Антонио Занарди Ланди буде нови високи представник за Босну и Херцеговину, сазнаје Истрага.ба из више дипломатских извора. Наиме, Французи намјеравају “прогурати” свог кандидата Ренеа Троццаза који тренутно обавља функцију специјалног изасланика Француске за Западни Балкан.

Према истим изворима, у Савјету за имплементацију мира (ПИЦ) велике су подјеле гледе избора новог високог представника. На једној страни су САД, Италија, Турска и Јапан које подржавају приједлог да Антонио Занарди Ланди буде нови шеф ОХР-а, док су на другој страни Француска, Њемачка, Канада и Европска комисија. Управо због тога Француска и Њемачка, уочи сједнице ПИЦ-а, шаљу у Босну и Херцеговину своје министре за Европу. Већ је најављено да у Сарајево долази француски министар за Европу и спољне послове Бењамин Хаддад, као и министар за Европу у Министарству спољних послова Њемачке Гунтхер Крицхбаум. Они ће покушати спријечити Американце и Италијане да, заједно са Турском и Јапаном, изаберу Ландија за високог представника. Британци, према информацијама Истраге, још се нису изјаснили.

Сједница Савјета за имплементацију мира заказана је за 3. и 4. јуни у Сарајеву. Тада би, уколико не буде неких измјена, требао бити изабран насљедник Цхристиана Сцхмидта који је средином маја, под притиском САД-а, поднио оставку на позицију високог представника. Американци су, у сарадњи са Италијом, одлучили да њихов кандидат буде Антонио Занарди Ланди. Италијански дипломата ове је седмице и службено номинован за позицију новог високог представника у Босни и Херцеговини.

Антонио Занарди Ланди рођен је 1950. године у Удинама, дипломирао је право на Универзитету у Падови, а дипломатску каријеру започео је крајем седамдесетих година. Био је први Италијан који је похађао престижну француску школу ЕНА у Паризу, институцију кроз коју су прошли бројни европски државници и дипломате.

Током вишедеценијске каријере службовао је у Отави, Техерану, Лондону и Ватикану, али су политички најважнији његови мандати у Србији и Русији. Од 2004. до 2006. био је амбасадор Италије у тадашњој државној заједници Србије и Црне Горе, док је од 2010. до 2013. обављао функцију амбасадора у Руској Федерацији и Туркменистану. Након тога постао је дипломатски савјетник предсједника Италије, а данас обавља функцију амбасадора Сувереног малтешког реда при Светој Столици.

С друге стране, Французи, у сарадњи с Бриселом и Берлином желе свог дипломату на позицији високог представника. Њихов циљ је смањити амерички утјецај на Балкану. Французи и Нијемци су протеклих дана вјешто скривали име свог кандидата. Но, Истрага.ба сазнаје да је у питању Рене Троццаз.

У септембру 2023. године Троццаз је именован за специјалног изасланика Француске за Западни Балкан. Дипломатску каријеру почео је 1988. године. Био је амбасадор Француске на Кипру (2016–2019), те  генерални конзул Француске у Јерусалему (2019–2023). Нешто раније био је савјетник у кабинету Бернара Кушнера. Тренутно је задужен да координира француску политику према Западном Балкану. У децембру 2023. године боравио је у Босни и Херцеговини гдје се срео са представницима бх. власти и цивилног друштва у Сарајеву и Бањој Луци. Тада је предводио и француску делегацију на сједници Савјета за имплементацију мира (ПИЦ), одржану 5. и 6. децембра 2023. године.

У јануару 2024. године Троццаз се сусрео са министром спољних и европских послова Републике Хрватске. Тада је, након састанка, саопћено да су “двојица званичника размијенила мишљења о политичкој ситуацији у непосредном сусједству и кључним питањима у југоисточној Европи.

“Истакнули су важност политике проширења као инвестиције у стабилност и просперитет југоисточне Европе, кроз јачање демократије, владавине права и тржишне економије, што је питање од заједничког интереса. Грлић Радман је нагласио снажну подршку Хрватима у Босни и Херцеговини и другим земљама у непосредном сусједству”, објављено је на страници Министарства вањских и европских послова Републике Хрватске.

(Истрага.ба) Фото: БН