Билт и Петрич позвали на укидање ОХР: БиХ је потребан нови почетак
- Бивши високи представници у Босни и Херцеговини Карл Билт и Волфганг Петрич траже укидање Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР).
Босна и Херцеговина 27.05.2026 | 13:01
У ауторском тексту за Франкфуртер Алгемајне Цајтунг (ФАЗ) под насловом "Укините високог представника", Билт и Петрич истичу да је оставка Кристијана Шмита отворила "пуно више од пуког питања његовог наследника", већ да се Европа суочи с "неугодном геополитичком реалношћу".
"Тридесет година након Дејтонског мировног споразума, БиХ остаје заробљена у политичком међупростору. Она је формално суверена, али фактички и даље под међународним надзором. Институција високог представника међународне заједнице јесте ад хоц институција која је у великој мери успешно спровела обнову ратом разорене земље. Без америчко-европског ангажмана, у којем су, уз Европску унију као главног финансијера, учествовали и Русија, Јапан и Канада кроз Веће за имплементацију мира, спровођење Дејтонског споразума након 1995. године тешко би било могуће", наводе Билт и Петрич за ФАЗ.
"Они даље кажу да је ОХР замишљен као привремена институција, а да је постала трајна.
"Већ дуго ова цивилна институција, која је током година изгубила и утицај и легитимитет, многим локалним политичарима служи пођеднако као непријатељска слика или као спасилачки ослонац, ослобађајући их тиме обавезе коју демократска друштва имају да у властитој одговорности проналазе одрживе политичке компромисе", тврде двојица бивших високих представника у БиХ у ауторском тексту.
Због тога, како кажу, би било погрешно рефлексно именовати новог високог представника, већ међународна заједница треба да се запита "да ли таквим потезом заиста подстиче стабилност и самосталност или само конзервира управљану стагнацију".
"Додатно, геополитичка ситуација се из темеља променила. Док у државама Западног Балкана дуготрајни пут ка Бриселу губи привлачност, међународни консензус о будућности Босне одавно је нарушен. Русија годинама отворено одбацује улогу високог представника са специјалним овлашћењима и одавно се претворила у регионалног реметилачког фактора", истичу Билт и Петрич.
Сада је, истичу, приметна промена и става САД.
"Сада се, међутим, и у Вашингтону назире изразито трансакцијски приступ Балкану. Недавна посета пословно врло активног Трамповог сина главном граду босанскохерцеговачког ентитета Република Српска мора се посматрати као покушај успостављања још једног сумњивог пословног односа. Слични процеси већ се одвијају у Србији и Албанији, уз очигледно занемаривање европских правила и закона. У таквим околностима наследник одлазећег високог представника тешко би имао већи легитимитет од својих претходника", навели су Билт и Петрич.
Због тога је за њих, како истичу, кључно питање које реформе БиХ приближавају Европској унији, а не ко је насљедник Шмита.
"Јер није спојиво да Босна и Херцеговина и даље, без изгледа на пуни суверенитет и властиту одговорност, остане под продуженим обликом међународног управљања, а истовремено треба крочити путем ка Европској унији. На основу темељите анализе тридесетогодишњег процеса изградње државе, Европи је зато потребан стратешки нови почетак у Босни и Херцеговини", наводи се у ауторском тексту двојице бивших високих представника у БиХ.
Билт и Петрич су става да овај нови почетак треба бити базиран на два елемента.
"С једне стране на корекцији дисфункционалног система власти, а с друге на окончању међународног посебног надзора. Ова реформска агенда притом мора бити уско повезана с постепеним приближавањем европским структурама. Не ради се о радикалном преуређењу дејтонског система, него о реалистичним прилагођавањима: одавно су потребне ефикасније структуре одлучивања, јасније надлежности и ограничавање трајних могућности блокаде", пишу они.
Наводе и да се гашење ОХР-а мора уско везати уз приступање БиХ чланству у ЕУ.
"Услови које Шмит и његови претходници годинама безуспешно захтевају, попут питања државне имовине, могли би бити пребачени у одговарајућа поглавља приступног уговора. Тиме би се бесконачна расправа о томе припада ли Босна и Херцеговина уопште Европи коначно недвосмислено окончала", истакли су Билт и Петрич.
На крају су се бивши високи представници у БиХ осврнули и на то како би требало да изгледа будућност БиХ након ОХР-а.
"Уграђена у веродостојну европску перспективу, држава Босна и Херцеговина тако би постала део динамичног политичког пројекта. Био би то прелаз с међународног надзора на европску интеграцију. Повлачење Кристијана Шмита зато представља дуго очекивану прилику да се међународна политика према Босни и Херцеговини из темеља промишља европски. Босни и Херцеговини није потребна бесконачно продужена међународна управа. Оно што земљи треба јесте веродостојна европска будућност", написали су Билт и Петрич у ауторском тексту за ФАЗ, преноси портал Клиx.
(Тањуг)

Коментари / 2
Оставите коментарЦЗвезда
27.05.2026 13:14Само сви компликују а сви знају да је рјешење држава са једнако правним уставом гдје се човјек и грађанин прво ставља па тек онда национална припадност
ОДГОВОРИТЕова власт,
27.05.2026 13:24је гора од свих високих представника.
ОДГОВОРИТЕ