Сутра је велики празник: Ово су најпознатији обичаји

Спасовдан један је од 12 највећих хришћанских празника и увек се обележава у четвртак, 40 дана након Васкрса. За овај празник у српском народу везани су бројни обичаји, веровања и историјски догађаји, а према старом народном предању, Спасовдан се сматра и најсрећнијим даном у години.

Како је објаснио Саша Срећковић, етнолог, музејски саветник Етнографског музеја, у народу постоји веровање да је управо Спасовдан најбољи дан за започињање нових послова, градњу куће или доношење важних одлука, јер све што се тада започне прати напредак, спас и успех.

Срећковић је истакао да Спасовдан има посебно место и у српској историји. Један од најзначајнијих правних аката средњовековне Србије Проглашење Душановог законика обнародован је управо на овај празник.

Такође, Спасовдан је и слава Београд, чије је празновање започео Стефан Лазаревић 1403. године, када је Београд први пут постао српска престоница. Након дуге комунистичке забране, традиционална Спасовданска литија обновљена је 1992. године.

Говорећи о коренима обичаја, Срећковић је указао да део веровања потиче још из претхришћанског периода. Према етнолошким истраживањима, стари Словени су у појединим обредима приносили жртве словенским божанствима како би измолили заштиту, спас и срећу, а многи данашњи народни обичаји и даље чувају трагове тих древних веровања.

Он је подсетио и на старе народне обичаје који се и данас понегде чувају. Дан уочи празника бере се леска, од чијих се гранчица праве мали крстићи. Они се на Спасовдан постављају на њиве, ливаде, баште и кровове кућа како би дом и имање били заштићени од непогода и злих сила.

Срећковић је навео и да се Спасовдан сматра великим сточарским празником. Тада се први пут у години окушава храна од новог млека сир, кајмак и млеко, а у многим крајевима Србије постојао је обичај да се мушкарци и момци не брију и не шишају све до Спасовдана.

Према народном веровању, на овај дан не би требало спавати током дана, јер се веровало да би човек тако могао да „преспава срећу”, али и да ће га током године мучити главобоља.

Како је закључио Саша Срећковић, Спасовдан је празник у коме су се вековима преплитали хришћанска вера, народна традиција и стара веровања, због чега и данас заузима посебно место у култури и духовности српског народа.

(РТВ) Фото: ГУ Бањалука/Илустрација