Скандал какав Балкан не памти: Потрошили 55 милиона евра за камен темељац, пројекат не постоји...

Док се у јавности стално обећавају велике енергетске инвестиције, најновији извјештај о нестанку огромног новца грађана открива застрашујуће пропусте одговорних структура на терену.

Концесију за овај пројект 2012. године добио је руски бизнисмен Рашид Сердаров, власник компаније Цомсар Енергy РС. Двије године касније, Сердаров и некадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик свечано су поставили камен темељац за нови објект. Међутим, Влада Републике Српске је 2022. године, без додатних јавних појашњења, исплатила руском инвеститору 35 милиона евра како би поново преузела поменуту концесију.

Нови камен темељац званично је постављен у јулу 2023. године, након чега је исплаћен аванс извођачу радова из Турске у вриједности од 20 милиона евра. Но, убрзо се испоставило да је и овај милионски уговор пропао и раскинут. Главни разлог за прекид сарадње лежи у томе што је турска компанија НГА Буилд од Владе Републике Српске званично затражила да се првобитни пројекат у потпуности измијени.

Како је накнадно појашњено, ранији план је предвиђао да објект издржи само слабије поплаве, док нове анализе показују да брана мора издржати такозвану 1.000-годишњу воду, односно знатно јачи налет стихије. Питања о томе зашто овај сигурносни пропуст није уочен на вријеме, ко сноси одговорност за огроман потрошени новац и да ли ће изградња уопће бити настављена, остала су без икаквог одговора. На службене упите које је послала медијска кућа Радио Слободна Европа (РСЕ) нису одговорили из Владе Републике Српске, као ни из надлежног министарства и предузећа Електропривреда Републике Српске, које је званични носилац овог пројекта.

Технички пропусти и раскид уговора

Директор предузећа Електропривреда Републике Српске Лука Петровић раније је у јавним иступима потврдио како је накнадно утврђено да је хидроелектрана првобитно пројектована за издржавање такозване 500-годишње воде. Из овог јавног предузећа, међутим, сада наглашавају да сигурносни стандарди захтијевају изградњу која може издржати 1.000-годишњу воду, што директно утиче на стабилност цијелог ријечног слива.

Овакве драстичне измјене на терену подразумијевају знатно већу брану, јаче прелијеве за воду и додатне сигурносне системе, што аутоматски генерише огромне непланиране финансијске издатке. Компанија из Турске није пристала на креирање потпуно нове документације и преузимање додатних трошкова, што је довело до краха сарадње. Руководство турске фирме такође је игнорирало упите које је упутио РСЕ о тренутном статусу инвестиције и судбини уплаћеног аванса, иако званични подаци показују да је укупна вриједност овог посла процијењена на 98 милиона евра, уз планирани капацитет од 36,8 мегавата.

Реакције јавности и финансијски губици

Економски аналитичари и организације цивилног друштва упозоравају да се ради о несхватљивом и озбиљном пропусту институција у Српској јер основни параметри нису провјерени на вријеме. Финансијска штета нанесена буџету могла би бити вишемилионска због неодговорног односа према јавним средствима. Економски стручњак Зоран Павловић оштро је критиковао овај процес и поручио: "Невјероватно је да се након три године открију проблеми у пројектовању. Све је то морало бити јасно у тренутку када је концесија купљена."

Из организације Транспаренцy Интернатионал у БиХ напомињу да јавност ни данас нема увид у то ко је доносио кључне одлуке и зашто овај пропали пројект није заустављен знатно раније. Недостатак транспарентности буди сумњу у регуларност цијелог процеса и трошења буџетског новца. Представник ове организације Срђан Траљић упозорио је на штетне посљедице оваквог управљања и изјавио: "Умјесто да власт раскине уговор због неиспуњавања обавеза инвеститора, ми смо доведени пред свршен чин у којем се поново губи јавни новац. Нажалост, данас на наплату долази деценијско одсуство стратешког размишљања."

Пројект енергетског постројења Мрсово само је један у низу сумњивих послова компаније Цомсар Енергy РС, која је годинама имала статус стратешког партнера за власти на овом подручју. Извршна власт је у више наврата преузимала или реструктурирала пропале обавезе овог приватног предузећа кроз изразито нетранспарентне процедуре. Званични финансијски извјештаји откривају да је за различите концесије и пропале идеје до сада исплаћено више од 150 милиона еура јавног новца грађана.

Руски милијардер Рашид Сердаров, који је прије скоро 15 година добио држављанство Босне и Херцеговине као наводно значајан инвеститор, првобитно је обећавао инвестиције веће од 500 милиона евра. Његови планови укључивали су масовну изградњу хидроцентрала, као и новог блока за објект Термоелектрана Угљевик. Већ 2013. године одобрена му је експлоатација богатог лежишта угља, заједно с правима за проширење капацитета те термоелектране.

Упркос обећањима, руски инвеститор поменуту електрану никада није изградио, док су му власти Републике Српске годинама без икаквих санкција помјерале законске рокове. Ситуација је кулминирала када је утврђено да Термоелектрана Угљевик више нема довољно сировина за рад, док се кључно експлоатационо поље налазило под концесијом вањског партнера. Због тога је крајем априла ове године Влада Републике Српске, преко јавног предузећа Гас РЕС, донијела одлуку да у потпуности откупи фирму Цомсар Енергy РС, исплативши руском држављанину невјероватних 120 милиона еура.

Представници цивилног сектора поново упозоравају на системску неодговорност и потпуно одсуство било каквих анализа економских ризика прије потписивања милионских уговора. Финансијске посљедице оваквих одлука на крају увијек сносе порески обвезници кроз пуњење буџета. Срђан Траљић је закључио: "Апсолутно је јасно да за све ове пројекте јавности нису биле доступне анализе и процјене ризика ових улагања. На крају смо дошли до тога да тих пројеката нема, а платили смо стотине милиона марака фирми која није урадила ништа. Свакако, надлежне институције треба да провјере одговорност оних који су склопили такав посао, јер је досадашња пракса показала забрињавајући образац у којем држава преузима пропале инвестиције приватних лица јавним новцем."

Руски милијардер поријеклом из Дагестана, чије је име Рашид Сердаров, највећи дио свог капитала улаже у глобални сектор енергената и нафтну индустрију. Он је званични власник моћне нафтне компаније Соутх-Уралс Индустриал Цомпанy, чија се укупна вриједност на тржишту процјењује на више од 2 милијарде долара. Његово име доспјело је у жижу свјетске јавности и након што се појавило у афери Панама Паперс, документима који разоткривају како најбогатији појединци скривају капитал кроз офшор зоне. Одлуком коју је донио Савјет министара Босне и Херцеговине још 2011. године, руском бизнисмену је експресно додијељено држављанство на лични захтјев, уз званичну препоруку коју је упутила Влада Републике Српске, наводећи да се ради о лицу од нарочите користи за државу.

(РСЕ) Фото: Архива