Листа најплаћенијих сезонских послова: Зарада иде до 2.000 €

Сезонски послови постали су врло исплатив начин зараде у Србији. Некада је важило неписано правило да се сезонци ангажују током одређеног дијела године, односно сезоне, али сада има посла за онога ко хоће без обзира на доба године.

Србија се гради и развија, па су врсни мајстори у грађевинарству цијењени и тражени.

За разлику од ранијих година када су радници у грађевинарству радили сезонски, сада су ангажовани током цијеле године, јер више нема паузе у градњи.

Саша Торлаковић, предсједник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије, побројао је тренутно најтраженије и најплаћеније послове у овој области:

“Посла у грађевини увијек има, а дневнице зависе од професије. Помоћни радник зарађује 45 евра дневно, мајстор од 75 до 90 у зависности од посла за који је ангажован, а најскупљи су керамичари који узимају од 15 до 20 евра по квадрату.”

Најтраженији послови и зарада на грађевини (у еврима):

- Помоћни радник: 45

- Мајстори: од 75 до 90

- Керамичари: од 15 до 20 по квадрату

Према прошлогодишњим подацима Републичког завода за статистику, у Србији ради најмање 120.000 грађевинских радника који су у сталном радном односу, али се вјерује да је овај број знатно већи кад се узму у обзир сезонски радници. Због недостатка радника на скелама, у нашој земљи све чешће се могу видјети и странци из Индије, Турске, Бангладеша… Према неким процјенама, добар мајстор у грађевинарству може да заради и до 2.000 евра мјесечно.

Када су у питању сезонски послови, њих највише има у пољопривреди. Током фебруара најбоље су пролазили они који се баве орезивањем воћа. Има их мало, посебно стручних, а потражња је велика. Добар мајстор за орезивање воћа може да узме 80 евра за дан, у зависности од величине воћњака.

Небојша Јовановић, предсједник удружења воћара “Чачанска јабука”, истиче да је орезивање јабука углавном завршено.

“Дневница је била око 70 евра за 10 сати посла (плус храна)”, рекао је он.

Просјечне зараде у пољопривреди се крећу за орезивање воћа од 70 до 80 евра, за бербу јагода око 43 евра, а берба малина око 51-52 евра. Послодавац је обавезан да обезбиједи три оброка и смјештај за раднике.

Сезона малина и услови рада

Милан Маричић из Ивањице, који се већ 25 година бави узгојом малине, објашњава да дневница за везивање малине износи од 5.500 до 6.000 динара. Што се тиче саме бербе, прошле године је дневница била око 6.000 динара, што значи да се за 30 дана бербе може зарадити и до 180.000 динара.

“Углавном долазе млади људи и студенти. Пензионера је све мање, а не долазе ни странци, барем у ивањичком крају. Берба малина је тежак посао, почиње се ујутру од пет, пола шест, па до мрака. Бере се по великој врућини уз мање паузе, напоран је то посао.”
Обавезна пријава сезонаца

Од 2019. године обавезна је пријава сезонских радника електронским путем на порталу сезонскирадници.гов.рс.

- Послодавац је у обавези да уплаћује порезе и доприносе.

- Радници остварују право здравственог осигурања за случај повреде на раду и професионалне болести.

- Остварују права из пензијског и инвалидског осигурања, у складу са законом.

- Исти радник може бити ангажован највише 120 радних дана у календарској години.

(Цапитал) Фото: БН