БиХ није дио СЕПА-е: Ево колико новца ћете изгубити ако вам неко пошаље паре из иностранства (ВИДЕО)

БиХ још увијек није дио СЕПА-е, јединственог простора плаћања у еврима, због чега привреда и грађани трпе милионске штете. Платни систем у земљама чланицама СЕПА-е, а њих је 41 укључујући и сусједну Србију, функционише уз знатно повољније провизије.

Шта значи бити земља чланица СЕПА-е најбоље показује примјер уплата из иностранства.

Ако вам неко уплати рецимо 1.000 евра које ћете подићи у банкама БиХ, платићете 7 евра банкарске провизије, а ако новац подижете у банкама у Србији, која је чланица СЕПА-е, банкарска провизија у зависности од банке креће се од 2 до 7 евра.

На 1.000 евра у БиХ ћете платити и трошак банке посредника од 46 евра, док у Србији тај трошак не постоји.

Значи, укупне провизије које ће вам банке наплатити од вашег новца у БиХ су 53 евра, а у Србији 2 до 7 евра. На крају од 1.000 евра које вам је неко послао у БиХ ћете добити 947, а у Србији 998 евра.

Све то јер Република Српска и Федерација БиХ нису усвојиле сет закона неопходан да би БиХ постала дио јединственог простора плаћања у еврима.

Посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Славиша Марковић подсјећа да је прошле године из дијаспоре у Српску улаћено 3 милијарде евра, а власт је умјесто да их ослободи сваке накнаде тај новац опорезовала и то троструко.

,,Упоредите само БиХ и Србију. У Србији 7 евра провизије на 1.000 евра, а у БиХ 53 евра. То је срамота'', каже Марковић и упозорава да је Народна скупштина Републике Српске засједала и суботом и недељом када је требало изгласати законе који би омогућили особама са црних листа да примају плате, а када треба помоћи грађанима и привреди, то власт не занима.

Осим што опорезује дијаспору, односно њихове дознаке које чине и до 10% БДП-а и од којих многи грађани преживљавају, БХ власти не брине ни о привредницима.

Професор Економског факултета у Источном Сарајеву, Предраг Млинаревић, подсјећа да преко 70% извоза из БиХ иде у земље Европске уније, а наши извозници имају огромне трошкове због банкарских накнада и провизија.

,,Трошкови су већи и наплате потраживања трају дуже. Све то према неком процјенама на годишњем нивоу наше привреднике кошта преко 100 милиона марака'', каже Млинаревић и додаје да би тај новац могао бити искориштен за инвестирање у привреду умјесто за плаћање непотребних накнада и провизија.

Да не приступање БиХ СЕПА-е, јединственом простору плаћања у еврима, значајно повећава трошкове и грађана и привреде тврди и економиста Миленко Станић.

,,Огромна су то средства за привреду због чега су они мање конкурентни на европском тржипшту'' упозорава Станић и додаје да Србија која је постала дио СЕПА-е већ има бенефите од тога.

,,БиХ има јасне обавезе које треба да испуни како би постала дио јединственог европског платног простора али, као и обично, те обаезе не испуњава'', подсјећа Станић.

Он  упозорава да је БиХ и све ближе стављању на сиву листу МАНИВАЛ-а, што ће такође отежати платни систем јер ћемо бити означени као земља у којој постоји ризик од прања новца и финсирања тероризма, што аутоматски повлачи појачану контролу свих новчаних токова ка БиХ.

(БН) Фото: БН