У БиХ постоји спрега између правосуђа и политике

Када су појединци на власти и они блиски њима, затворили сва предузећа и извукли сав јавни новац који се могао извући, сјетили су се да имамо и огромна природна богатсва која могу искористити. Приватизовали су и криминализовали звоз дрвних сортимената, изградњу вјетро и хидроелектрана, соларних панела, каменоломе, и друго, те све то кроз улагање у грађевину и некретнине „опрали“. За то постоји и назив, еколошки криминал, али за тај криминал нико не одговара.

Еколошки криминал у БиХ је у експанзији. Кроз изградњу соларних електрана, мини хидроцентрала, сјечу шуме, природни ресурси се немилице користе и уништавају, а новац од тог криминала пере се већином у грађевинском сектору.

"То је једна мафијашка организација која нас „узима лопатом“ да се изразим колоквијално, и то је све увезано и функционише. Све је то узурпација, јер ми као друштво плаћамо уништавање природног добра, да би један приватник тамо ставио бетона и узимао себи паре, не нама. Већ колико мјесеци не ради пут према Фочи и зашто? Правила се хидроцентрала и урушио се мост“ истиче  професор Економског факултета у Сарајеву Проф. Др  Мухамед Карамујић.

Анес Подић из Удружење „Еко акција“ напомиње да је БиХ изузетно богата сунцем и вјетром ид а би користећи те ресурсе, могли доћи до јефтине енергије.

"Међутим, ви то када дате приватнику, он са тим може радити шта пожели. Градиш и гдје може и гдје не може, страда пољопривредно земљиште, страдају заштићена подручја. Имате случајеве да се приватни пројекат прогласи јавним интересом, да се људима принудно откупи земља, а све по закону за мизерне новце  и то је заправо отимачина земље“, наглашава Подић.

На све ово правосуђе остаје нијемо. Оптужнице се подижу ријетко, истраге се не проводе,  а и ако случај дође до суда, третира се као прекршај. Све указује да у БиХ постоји одлична спрега између правосуђа, институција, инвеститорских лобија и политичара  који су у већини случајева сувласници или власници еколошки неприхватљивих пројеката.

"Прије 20 година су нам прво опљачкали предузећа, и сада долази на ред све остало. Долазе на ред ријеке, шуме, планине, све оно што се може претворити у новац. И онда ту нажалост страда наша околина, а нема система који би га заштитио. За то су директно криве наше политичке елите, гдје нема изузетака јер свим аје исти циљ, да ово наше природно богатство претворе у нечији приватни капитал“, рекао је Анес Подић из Удружења „Еко акција“.

Политички аналитичар Ивана Марић сматра је еколошки криминал сада већ стандардна врста криминала којег раде политичари и да то није ништа ново.

„Правосуђе не ради свој посао. Још увијек је врло блиска спрега између политике и праосуђа, и док се та спрега не прекине то ће се наставити тако радити“, закључује Марићева.

Еколошким криминалом нам пријете и друге земље. Хрватска не одустаје од својих намјера да на Трговској гори, на граници са БиХ  направи одлагалиште нуклеарног отпада, што би угрозило екологију читавог тог подручја и ријеке Уне у чијем сливу живи око 250 хиљада људи.

Милорад Додик отишао и корак даље, па  налазишта литијума у Српској, нуди америчким партнерима. Ко је он да неком нуди наша природна добра? Да ли хиљаде становника треба да страда да би се он улизао Америци?

(БН) Фото: БН